Реч аутора

Бранко Цв. Станић

Идеју за ову, да је назовем, књижицу, дао ми  је мој пријатељ Добрило Аранитовић некада професор и библиотекар, а и даље преводилац и приређивач књига. Прочитао је моју причу Приземна Србија и рекао да ту и друге сличне „укоричим у једну књигу“. Предлог сам одмах прихватио сетивши се да на исту тематику, већ имам више написаних прича. Заједнички наслов сам им дао Како су Срби постајали небески, а то је био и поднаслов приче коју је Добрило прочитао. Тако је настала ова књижица.

А Срби нису постали небески народ одједном. Тај процес је трајао. Можда траје још и данас, јер ми смо народ који воли да се разликује од других, да смо нешто особити… Зато сам одабрао оне приче које прате овај мит почев од Косова и Косовског боја, па скоро до данашњих дана. Није ми била намера да се теоретски бавим расправом како и зашто су Срби постали небеки. Одабрао сам оне приче из историје и науке, а и оне из наше традиције које су утицале на стварање или потврђивање већ насталог мита. Зато су се овде, поред Кнеза Лазара и Милоша Обилића, нашли и Карађорђе, а и Никола Тесла и Милутин Миланковић, а и обични хајдуци и њихови јатаци. Сви су они, и не само они, утицали да постанемо то што јесмо.

Нису Срби измислили небеса. И други народи су имали небеска краљевства, али, изгледа, само смо ми, као народ, постали небески.

Бранко Цв. Станић се бави истраживањем завичајне историје у Посавотамнави, са акцентом на селу Церовац код Шапца. Прве текстове на ту тему почео је да објавлује 2000. године. Прво два чланка Из историје српске авијације – Први пилоти у Церовцу у листу „Глас Подриња“, а потом од 2005. у „Museum-у“, годишњаку Народног музеја у Шапцу. У њему је објавио следеће радове: Поправљање Камене ћуприје на Добрави 1836. године, Церовачке механе и механџије до Првог светског рата, Кметови у Церовцу до Првог светског рата, Меховљанска школа и Церовчани, Свињарство у привреди Церовца током 19. века и Презадуженост Церовчана до Првог светског рата.

У „Гласу Подриња“ наставио је да објављују чланке из разних области. У истом листу поводом 10 година од бомбардовања Југославије од стране НАТО алијансе објављена је и серија чланака из његовог дневника Узагрљају Милосрдног анђела.

Сарађивао је и у часопису „Народна стварност“, а писао је и за листове „Дани“ и „Гласник средом“. Имао је написе и у „Шабачком гласнику“, „Мачванским новинама“, а и пар репортажа у „Мото магазину“.

Сарадник је у „Читанци Мишарског боја“, годишњаку који издаје Задужбинско друштво „Први српски устанак“ Мишар. У сваком броју има неки од прилога везаних за Мишар и Мишарску битку.