Велефарму стечај, директору бонус од 250.000 евра

11.02.2012, за ФБР припремио Владимир Петровић

Пише Маријана Милосављевић

Док се још опорављамо од шока после сазнања да је највећа државна фабрика лекова Галеника у дугу од 120 милиона евра време је за још једно изненађење, такође из фармацеутске индустрије. Предизборна кампања је у току, због чега је уосталом утихнула и свака прича о сумњивим уговорима и губицима у Галеници као и о процесуирању одговорних који су сви одреда страначки људи из партија на власти. Овога пута реч је о Велефарму, нашој највећој фирми специјализованој за трговину лековима и медицинском опремом на велико. Највећи дистрибутер лекова у Србији у минусу је од фантастичних 327 милиона евра. Велефарм највише дугује Хемофарму – 88 милиона евра и Галеници – 65 милиона евра. Због енормних дугова, Велефарму је већ годину дана рачун у блокади, а под хипотеком су све зграде које поседује. Због тога је стечајни судија Златан Димитрић из Привредног суда у Београду 6. фебруара донео решење о покретању претходног стечајног поступка над дужником Велефарм ВФБ д.о.о. из Београда, једним од предузећа Велефарм АД Холдинга. У образложењу решења се каже: „Народна банка Србије је дана 3. фебруара 2012. године, на основу члана 150. Закона о стечају доставила обавештење да је правно лице Велефарм – ВФБ д.о.о. за промет лековима и другим медицинским производима обуставило плаћања у непрекидном трајању од најмање годину дана, са стањем на дан 31.01.2012. године, те да је укупан износ блокаде рачуна укључујући главни дуг и камату 5.377.966.702,20 динара“.

На сајту Велефарм АД Холдинга, међутим, нема речи о почетку стечајног поступка који може озбиљно да угрози снабдевеност лековима у држави. Осим подразумевајућег самохвалисања, ова компанија само на једном месту говори о кризи Велефарма – ВФБ и то у извештају за 2010. годину. Прича о кризи се међутим оптимистички завршава: „Укупна блокада се на нивоу Велефарм Групе спустила на једну милијарду, од чега је готово читав износ на једној чланици Групе Велефарм. Очекујемо да Велефарм ВФБ, главно оперативно друштво, ускоро изађе из блокаде“. Очекивање се показало као нереално. Не улива наду ни положај осталих предузећа у Групи, које је такво да реалисти очекују ланчану реакцију на путу за стечај. Иначе, у Велефарму држава Србија има 10 одсто удела, а немачка Штада (која је власник Хемофарма) 20 одсто удела у власничкој структури. Познаваоци ситуације кажу да је Велефарм био и остао миљеник сваке власти, којa истовремено има и контролу над Галеником. Зато је занимљиво упадљиво државно немешање (нема свог представника у УО Велефарма), али и чињеница да су главни дужници Велефарма ВФБ државне болнице. У анализи пословања коју је за Велефарм урадила консултантска фирма Дилојт наводи се да је на формирање негативног обртног капитала у значајној мери утицала и спора наплата потраживања од купаца са којима је Друштво током година остваривало највећи промет. „Купци који на дан 30. септембра 2011. године имају највише доспелих потраживања, старијих од 120 дана, поред матичног лица Велефарм АД Холдинг, су државна предузећа Дом здравља „Нови Бечеј“ и КБЦ „Бежанијска Коса“, као и приватни Дом здравља „Лесковац“. Застарела потраживања од четири поменута правна лица чине 27% укупних бруто потраживања од купаца на дан 30. септембар 2011. године“, закључује се у анализи.

Између Хемофарма, који је у власништву Штаде, и веледрогерије Велефарм прошлог лета потписан план је о реструктурисању који ће обезбедити да Велефарм Хемофарму врати заостале дугове. Потписани план о реструктурисању подразумева и ангажман посебног опуномоћеника који ће у Велефарму спровести нужне промене. Хемофарм ће, пак, „са новим руководством изменити локални модел дистрибуције са циљем побољшања система ризика у односу на велетрговину и муштерије“, наводи се у саопштењу Штаде. Постављен је, дакле, за генералног директора и председника УО Велефарма човек од поверења Маркус Рајнекер (један од директора Штаде и последњих неколико година прокурист у Хемофарму). И то је могла бити добра вест да нема занимљивог уговора који је овај опуномоћеник склопио са самим собом и Велефармом (уговор је ступио на снагу 28. октобра 2011, потписали су га испред Велефарма чланови УО Ирена Алексић и Дане Шкорић, а испред консултанске фирме Pharma Capital Advisors – Маркус Рајнекер). Дакле, Маркус Рејнекер долази у Велефарм као консултант из фирме Pharma Capital Advisors д.о.о. са седиштем у Таковској 23-25 у Београду, чији је једини власник. Уговором је утврђено да Велефарм плаћа консултанту месечну накнаду за пружање услуга у износу од 15.000 евра и накнаду за остварени учинак од 0,4 одсто од годишње продаје. Накнада за остварени учинак ступа на снагу 31. децембра сваке календарске године, а први пут се примењује на дан 31. децембра 2011. године. Тако је Маркус Рајнекер у свој џеп последњег дана прошле године године осим подразумевајућих и редовних месечних 15 хиљада евра, ставио и бонус од 250.000 евра, иако је у фирми радио тек неколико месеци.

Накнаду за остварени учинак од продаје преузео је иако је претходно имао у рукама „Анализу финансијских извештаја“ наручену од Дилојта за састанак са највећим повериоцима (одржан 29. новембра 2011). Анализа потврђује минус од 327 милиона евра и таксативно наводи податке о застрашујућим дуговима ове фирме. Иако је Рајнекерова накнада за остварени учинак прилагођена нашим условима, она помало подсећа на причу о бонусу од шест и по милиона фунти који је добио Стивен Хестер, директор „Ројал бенк ов Скотланд“ (РБС), што је покренуло расправу у Великој Британији о спорним бонусима за које нема оправдања. Поред позамашне годишње плате од 1,2 милиона фунти, директору Хестеру је према обичајима и сходно условима уговора припао и фамозни бонус, и то у банци која је протеклих година отпустила око 30.000 својих службеника. Јавност није крила гнушање због банкарске похлепе и захтевала је да Хестер врати бонус. Уговор који су са својим директором као консултантом потписали у Велефарму садржи формулације које се опиру законима логике, а које Маркуса Рајнекера штите од кривичних и судских процеса. У одељку Заштита консултанта и особља (особља нема, реч је само о Рајнекеру) пише: „Велефарм је овим сагласан да заштити и држи консултанта, његове акционаре, чланове, менаџере, директоре, запослене, подуговараче и агенте, као и све чланове особља појединачно недужним од и против свих тужби од стране Велефарма, или у име Велефарма, или од стране трећих лица, укључујући без ограничења, акционаре Велефарма, административна и државна тела и власти, од свих штета, губитака, финансијских обавеза, трошкова, казни, пенала и издатака“… „Велефарм неће, без писаног одобрења заштићене стране, пристати на било какво решење нити извршити пресуду, наредбу или ма коју другу сличну одлуку суда или административне агенције, која произилази из било ког захтева или правног процеса“. И то није све. „У случају да Велефарм не предузме на себе одбрану у складу са пододељком 6.4 поводом било ког таквог захтева или парнице или административног процеса, све трошкове (термин трошкови ће обухватити без ограничења – трошкове адвоката, хонораре, трошкове суда, трошкове транскрипата, трошкове и издатке вештака, путне трошкове, трошкове копирања, штампања и повезивања, телефонске трошкове, поштарине, трошкове слања курирском службом, или друге трошкове типичне за истрагу, судске или административне процесе или жалбе) које претрпи заштићена страна или који су претрпљени у њено име током одбране од такве парнице или процеса биће плаћени од стране Велефарма пре коначне пресуде“…

Ипак, мутне радње и проблематични уговори између Велефарма и произвођача лекова где све пршти од провизија реализовали су се пре доласка Рајнекера а специјално тужилаштво до дана данашњег није успело или хтело да пронађе било какве индиције да је у питању увезани криминал између произвођача и дистрибутера лекова. Сумњивих уговора је много као и индиција како се прао новац и како је завршавао у џеповима директора. Ево, само једног примера који је процурео у јавност а који је први прошле године објавио дневни лист Прес. Галеника и Велефарм су крајем 2008. закључили уговор по коме Велефарм за потребе Галенике треба да увезе лекове од Фарма трејда из Швајцарске и да их ускладишти. Укупна вредност уговора била је 4.990.000 евра, а Велефармова провизија, који се непотребно појављује као посредник (лекове је могла да увезе и сама Галеника), требало је да износи 4,5 одсто. Према летошњој изјави челника Галенике, уговор је раскинут већ 16. марта 2009. а Велефарм наводно никада није наплатио провизију. Упућени међутим тврде да није тако, да је у укупну вредност увезених лекова већ била урачуната и провизија посредника (од 4,5 одсто) и да је она по свему судећи остала Галеници или Фарма трејду. У сваком случају, Галеника великодушно отписује дуговања Велефарма и то у износима који вишеструко превазилазе договорену провизију за посао са швајцарском фирмом Фарма трејд. Јесенас је министарка правде и координаторка Владе за борбу против корупције Снежана Маловић изјавила да су у току преткривични поступци у којима се испитује пословање Галенике и Луке Београд. „Корупција је сложена појава, потребно је време и захтева додатан напор да се истражи и процесуира“, закључила је Маловићева, додајући да до скора нису постојале интеракција и сарадња између државних органа, као ни иницијативе за проверавање пословања појединих јавних предузећа (07.10.2011, пренео Танјуг). Од тада никаквих вести о резултатима истраге није било, што не мора да чуди кад се зна да су дугови Галенике начињени у време директора Ненада Огњеновића, члана СПС-а, председника УО Дејана Бацковића, такође угледног члана СПСа-, као и чланова управног одбора Нинослава Димитријевића (СПС), Драгана Динчића (ДС), Војкана Кулића (Г17 плус) и Данила Вукићевића (представник запослених у Галеници, али и функционер СПС). Члан надзорног одбора је Љубисав Орбовић, познатији као председник Савеза самосталних синдиката Србије, око чије наклоности се сада бори свака странка која држи до себе, а који је када је у јавност процурио дуг наше највеће фабрике лекова, изјавио да је „шокиран догађајима у фабрици“ иако је његов задатак био да контролише да до штете по предузеће не дође.

Ипак, упркос исказаном оптимизму у преговорима између Штаде и Велефарма ствари нису ишле како треба. Лист Прес је 12. новембра прошле године извештавао о драматична 24 часа на линији Немачка – Србија. Фармацеутска компанија Штада, један од највећих немачких инвеститора код нас, озбиљно је запретила повлачењем из Србије (вредност акција Штаде опала је за 7,6 одсто, наводно највећим делом због неликвидности српских велетрговаца). Од те намере су одустали тек после писмене гаранције Владе да ће им у догледном року бити измирена сва дуговања настала прошле године на име испоруке лекова државним болницама. Како Прес сазнаје, Штада у Србији укупно потражује 96,9 милиона евра. Неизвесност је трајала од понедељка до уторка увече када је Влада Србије, око 20,30 часова, на хитној телефонској седници, сазваној само због тога, одобрила писмену гаранцију „Хемофарму“, али и свим осталим фармацеутским кућама да ће им дуг бити исплаћен у, како је формулисано, законском року, што подразумева 60 дана. – Влада Србија гарантује да ће произвођачима измирити финансијске обавезе или потраживања за лекове у складу са важећим законом Србије у 2011, као и за потраживања од продаје и испоруке настале у периоду 2012 -2013. – наводи се у писму. У међувремену Велефарм се дави у банкроту и са собом повлачи и друге. Како Пиштаљка сазнаје, повериоци могу да се надају наплати највише 20 одсто својих потраживања. А држава зна да није свемогућа. Зато о фармацеутској пропасти нема ко да јави. Бар док не прођу избори.

Извор: http://pistaljka.rs/home/read/194