Нејасан уговор о Бус плусу

01.02.2012 За ФБР припремио Владимир Петровић

Пише Драгана Матовић

Из 61 члана уговора о увођењу Бус плус картица до кога је Пиштаљка дошла по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја грађани не могу да сазнају чак ни елементарну ствар као што је вредност уговореног посла. Из уговора се, међутим, може закључити да је Београд предао најпрофитабилнији сектор градског превоза – наплату – фирмама које ће за тај посао добијати 8,53 одсто укупног прихода, али се не види колики је просечни месечни приход од наплате карата, па самим тим ни колика ће бити зарада конзорцијума који предводи српско-турска фирма Апекс солушн технолоџи (Apex Solution Technology). Према основном уговору, конзорцијуму који заправо чине само две фирме, једна српска и друга турска које су основале трећу, заједничку фирму са већинским српским капиталом, Град је препустио продају карата и управљање возилима у јавном превозу на период од десет година. Уз то, Београд је овим уговором омогућио конзорцијуму да информационе паное на стајалиштима користи за рекламирање трећих лица и да од тога зарађује без обавезе да плати закуп или да део профита подели са наручиоцем посла. Уговор који не даје основне финансијске податке о склопљеном послу у тој мери плива у општостима и непрецизностима да је и лаику јасно да су поједини чланови овог документа као створени за дугогодишње судско прегањање. Тако се у члану 26. Уговора регулише право Града (наручиоца) да откупи систем после четири године експлоатације, по „повољнијим или ценама датим у пријави“. Осим што у уговору те цене нису наведене, није прецизирано ни по кога би требало да буде повољнија цена откупа – по оног ко купује или по оног ко продаје. А поготово се нигде из уговора не може наслутити шта се дешава са системом после истека уговора ако га Град у међувремену не откупи. Да ли је систем и по истеку уговора и даље у власништву „конзорцијума“, да ли конзорцијум електронске читаче после десет година може да поскида и носи кући, и на крају, да ли је предмет овог уговора куповина или изнајмљивање и колико нас то што не знамо шта је кошта.

Међутим, ни оно што се зна о овом послу, а то се углавном тиче биографије потписника и података из Агенције за привредне регистре, не улива велико поверење. Као што смо већ рекли, конзорцијум су у ствари само две фирме. Прва је Кент карт из Истанбула, специјализована за ову врсту посла, ради углавном у Турској и на Блиском истоку, а у заједничкој фирми која предводи „конзорцијум“ има 10 одсто власништва. Други, већински власник Апекса са 90 одсто је српска фирма Ланус д.о.о, која има пет сувласника. Ланус је у јавности познат и по томе што је 2008. себи припојио ПХТ интернешнел, чији је власник био Тахир Хасановић, некада високи функционер Нове демократије. У медијима се спекулисало да је Хасановић сувласник поменуте фирме а да је други сувласник Раде Терзић, бивши окружни тужилац. Хасановић и Терзић су пре четири године у медијима помињани у аферама око крађе патената у области информатичке технологије. Турски и српски партнер видовито су основали заједничку фирму Апекс солушн технолоџи 24. марта 2009, само годину и по пре потписивања уговора са Београдом. За директора, уједно и јединог запосленог у овој фирми, српско-турски партнери постављају Вељка Влаховића (31) који није, како неки медији тврде, син бившег министра Александра Влаховића, високог функционера Демократске странке и бизнисмена, а како сам тврди није ни његов рођак. Апекс, који је основан са 500 евра што је законски минимум, 2009. годину завршио је, према подацима АПР, са исто толико. Па ипак, ово мало предузеће са једним запосленим које је 2010. годину дочекало са 500 евра, непуних девет месеци касније, тачније 20.9.2010. под вођством Влаховића, добија вишемилионски посао наплате Бус плус картица у Београду. И ту није крај финансијским чудима која се дешавају у Апексу. Само десет дана после потписивања уговора са Београдом, Апекс узима кредит од два и по милиона евра са залогом од 500 евра оснивачког капитала, па 2010. годину завршава са око два и по милиона евра на рачуну. У регистру заложног права Апекс је, под датумом 1.10.2010, уписао два кредита, а у фебруару 2011. још један. Први кредит од 2,54 милиона евра, један од два подигнута десет дана после потписивања уговора, Апекс узима код Erste GCIB Finance I B.V. из Холандије, компаније која се бави давањем зајмова, регистроване као друштво са ограниченом одговорношћу у стопостотном власништву Ерсте банке из Аустрије. Истога дана Апекс је у уписао и кредит у износу од 116 хиљада евра подигнут у Ерсте банци а.д. Нови Сад, истој оној у којој је Александар Влаховић члан Управног одбора. Ова два кредита Апекс треба да врати за 54 месеца. Два месеца касније у заложбеном регистру Апекс уписује још једну, краткорочну позајмицу, од 50 милиона динара узету такође код Ерсте банк а.д. Нови Сад. Сва три кредита укупно од око три милиона евра Апекс је добио а да није имао приходе!

Под којим условима је Апекс добио кредит и ко је и какве гаранције дао банкама да ће им новац са каматом бити враћен, остаће вероватно тајна. На питање Пиштаљке да ли је можда те гаранције за Апекс дао Београд, надлежни у Дирекцији за јавни превоз су нам одговорили негативно. Никакве гаранције Град не даје ни запосленима у ГСП-у, пре свега запосленим контролорима којих у ГСП-у има око 250, од чега 133 запослена за стално. Медији су у више наврата писали о томе да је контролорима речено да треба да пређу у Апекс, али упркос могућности да остану без посла када Апекс преузме контролу наплате на конкурсе овог предузећа расписиване током прошле године скоро да се нико од радника ГСП-а није јавио. Иначе, у Уговору пише да је Апекс дужан да организује контролу наплате и обезбеди око 200 контролора, али не и да ће контролоре добити на поклон од Београда. Уговор се сасвим овлаш бави и једним од најбитнијих проблема овог посла а то је заштита података о личности. Наиме у члану 17. се наводи да Извршилац, односно конзорцијум не сме злоупотребљавати податке до којих долази у систему наплате , да их мора чувати као пословну тајну те да их не сме користити ван система. Познато је да информације које се на овакав начин могу прикупити и обрадити а које су везане за навике и кретање људи могу бити од непроцењиве вредности маркетиншким фирмама. О озбиљности овог проблема довољно говори и забрана коју је повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић изрекао Апексу. Наиме, Шабић је привремено забранио обраду података о личности јер ниједним правним актом није утврђена сврха обраде података, њени разлози и процедура.

http://pistaljka.rs/home/read/190