Међународни суд правде: Потврђен правни имунитет Немачке за злочине нациста

06.02.2012. е-новине

Међународни суд правде (ИЦЈ) у петак је потвдио да Немачка има правни имунитет од судских процеса у страним земљама од стране жртава и породица жртава нацистичих злочина

У пресуди Међународног суда правде је у петак речено да је италијански Врховни суд прекришио немачки суверенитет 2008. пресудом да Италијан Луиђи Ферини има право на одштету због његовог депортовања у Немачку 1944. на принудни рад.

Немачка је тврдила да је италијанска пресуда бацила сумњу на систем реституције који је спроведен након нацистичког пораза и у оквиру кога је Немачка исплатила десетине милијарди долара одштете за ратне злочине од 50-их година прошлог века.

Петнаесточлани судијски панел ИСЈ-а је са 12 гласова пресудио да је италијански случај прекршио дугогодишњи имунитет Немачке, који је признат међнародним правом.

“Поступак негирања немачког имунитета од стране италијанског суда представља кршење загарантованих обавеза Италије према Немачкој”, изјавио је председник суда Хисаши Овада. Пресуда ИЦЈ-а је коначна и обавезујућа за државе.

Немачки представници су изнели аргументе прошле године да уколико суд стане на страну Италије, да ће то покренути лавину одштетних захтева појединаца широм света. Немачка је тај сценарио покушала да избегне споразумима о репарацији са Израелом и земљама које су биле окупиране током рата, као и одређеним организацијама жртава Хитлеровог режима.

Према једном од скорашњих таквих програма, Немачка је платила скоро шест милијарди долара за 1,6 милиона људи који су били на принудном раду током рата или њиховим рођацима. Од случаја Ферини, још десетине захтева је поднето Италији, а око 80 случајева се процесуира на судовима.

Берлин наводу и да се Италија мировним споразумом из 1947. одрекла свих даљих захтеве од Немачке, укључујући захтеве њених грађана

ИЦЈ је одбацио италијански аргумент да се државни имунитет не односи на случајеве ратних злочина и злочина против човечности почињених од стране армије неке земље на туђој територији.

Италијански представник у овом случају, Паоло Пући ди Бенисићи, је изјавио да је пресуда помогла да се одреде границе правног државног имунитета.
“Ми нисмо разочарани”, рекао је он. “Наравно, ја сам очекивао пресуду која би била близу наше линије одбране”. Бенисићи каже да Рим вероватно никада не би покренуо случај да су у постојеће споразуме о репарацији били укључени Италијани интернирани од стране нацистичке Немачке током Другог светског рата.

У судској пресуди је истакнуто са “изненађењем и жаљењем” да је Немачка искључила те жртве из споразума о одштети.

Иако су Италија и Немачка били савезници током Другог светског рата, многи Италијани су били депортовани од стране нацистичких снага, бачени у логоре и коришћени као робови за прислни рад.

Случај Рима је подржала Грчка, чији грађани имају сличне захтеве према Немачкој.

Међународни суд правде у Хагу: Грчка тужи Немачку због ратних злочина

13.01.2012. Бета

Влада Грчке супротставиће се Немачкој пред Међународним судом правде у Хагу где се води поступак око немачке одштете грађанима малог грчког места због масакра који су починили нацисти током Другог светског рата.

Становници места Дистомо у средишњој Грчкој извојевали су на италијанским судовима пресуду за добијање надокнаде од Немачке тако што су се придружили Италијанима који су тражили сличну одштету. Немачка оспорава одлуку италијанског суда аргументом да је она решила питања ратне одштете кроз послератне споразуме, због чега се жалила Међународном суду правде у Хагу. Тај суд сада треба да одлучи да ли наследници жртава масакра у Дистому имају права на немачку одштету.

Грчки премијер Јоргос Папандреу рекао је у среду да је одлучио да ће Грчка интервенисати пред Међународним судом правде у овом случају који има посебну симболику за Грке. Он је рекао да се на тај начин „поштује сећање на оне који су се жртвовали за своју земљу“.

Нацистичке СС снаге су 10. јуна 1944. у Дистому, због погибије три своја војника у сукобу са партизанима, у знак одмазде – што је ратни злочни, ишле два сата од куће до куће у Дистому и убиле сваког кога су затекле – 218 становника. Међу њима су биле и бебе и труднице које су пробадали бајонетима, а сеоском свештенику су одсекли главу.

Током 1960-их година Немачка је грчкој држави исплатила 115 милиона марака (57 милиона евра) одштете за тај злочин. Међутим, рођаци четворо жртава су касније немачким судовима и Европском суду за права човека поднели тужбе за накнаду која је могла достићи и милијарде евра. Ти судови су те захтеве одбили 2003. године, али случај се наставио пред другим инстанцама.

Немачки министар иностраних послова Гидо Вестервеле саопштио је у четвртак да „нема разумевања“ за то што је влада у Атини подржала захтев за одштетом цивилних жртава нацистичког масакра у селу Дистомо у Грчкој у јуну 1944. године. У Вестервелеовом саопштењу се наводи и да ће Међународни суд правде у Хагу „поштовати међународно признате правне принципе и поштовати немачки државни имунитет“.

Вестервеле је у саопштењу навео да га је грчки колега Димитрис Друкас у среду увече телефоном обавестио да ће грчка влада затражити да се укључи у процес који се пред Међународним судом правде води између Немачке и Италије. Вестервеле је у свом саопштењу истакао да Немачка „добро зна каква је њена историјска одговорност“ и да „зна посебно какве су биле патње грчког становништва у Другом светском рату“.

„Али ми ипак чврсто остајемо при познатом ставу и уверени смо да ће наше поимање права превладати и на суду“, навео је у саопштењу Вестервеле и додао да „међународној заједници прети правна несигурност уколико се укине принцип државног имунитета“.

Уставни суд је тада такође нагласио да само државе, али не и појединци, могу да траже поравнање штете настале на основу повреда међународног ратног права. Поред тога, указано је да је Немачка ранијим плаћањем репарација и одштета већ испунила своје међународноправне обавезе. Према наводима мировних организација које се баве питањима одштете жртава нацизма, немачки окупатори су током Другог светског рата у Грчкој у такозваним „акцијама одмазде“ убили најмање 30.000 људи и уништили 460 места.