Борци Црне Горе питају Бајића: Гдје су одговорни за ликвидацију 14 црногорских резервиста

Младен Бајић, главни државни адвокат РХ, још нема одговорне за ликвидацију 14 црногорских резервиста из тзв. никшићко-шавничке групе. Недавно је објављено да се води истрага, што је помало бизарно када се зна да је врло квалитетне и употребљиве информације Бајић још 2001. године добио од бившег војног полицајца Марија Баришића. То је она чувена прича из Лоре о масакрираним заробљеницима у блоку Ц, који нису нигдје евидентирани па се с њима могло радити што се хтјело.

Након 11 година – истрага?!

Баришић је Бајићу у свом исказу навео како су заробљеници били без ушију, у крви, изобличени од тортуре, а исказ је и допунио пред замјеником Микелом Сквицимаром, који је преузео случај Лора, након Бајићевог одласка у Загреб. То је, дакле, било прије 11 година, а сада чујемо да се води истрага.

На какав се начин води та истрага можда најбоље свједочи податак да нико досад на разговор није позвао умировљеног бригадира Марка Рајчића, начелника у Олуји, који је у доба заробљавања дијела војника из никшићко-шавничке групе био заповједник топничко-ракетне групе на јужном бојишту којим је заповиједао генерал Лука Џанко.

Истрага, а свједоке нико не зове?!

„Испитао сам заробљенике заједно са Џанковим помоћником за политичку дјелатност Неном Бобаном, који је иначе адвокат. Све је било у складу са Женевском конвенцијом, на то је генерал Џанко посебно пазио. Мене је као топника првенствено занимало гдје се налази противничка артиљерија и позиције непријатеља. Заробљенике смо живе и здраве предали СИС-у и Војној полицији. Чуо сам да су пребачени у Лору и све што сам послије дознао, дознао сам из медија који су о томе писали. Ја се особно нисам распитивао“, каже нам Рајчић.

Питали смо га је ли и њему чудно што га није нитко звао на разговор у склопу истраге о злој судбини заробљених Црногораца. „Па нормално да ми је чудно, али давно сам се ја престао изненађивати“, казао нам је Рајчић.

Урота државних тужитеља

Радан Николић из Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе био је још изравнији. Његово удружење већ се годинама бори да се коначно процесуира ратни злочин над црногорским резервистима. Изнио нам је теорију уроте.

„Мени се чини да овдје постоји један договор између тужитељстава појединих држава да се неки случајеви ратних злочина никада не процесуирају. Друго објашњење не могу да нађем. Овај случај захтјева ангажман тужитеља Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине, јер укључује све три државе и друкчије овај предмет неће бити ријешен“, појашњава нам Николић.

Убијени с метком у потиљак

Припадници никшићко-шавничке групе заробљени су на неколико локација, али им је заједничко што су сви завршили прво у Лори, а потом у Дувну, тј. Томиславграду. Нађени су посмртни остаци њих 13, још се увијек траже остаци Милоша Перуновића. Обдукција на београдском ВМА показала је да су устријељени у потиљак. Кости су размјештане, некоме је било силно стало да се никада не пронађу, увјерен је Николић.

„Лора је више хрватски, него црногорски проблем. Ако се злочини неће процесуирати, онда је то катастрофа. Проблема има на сваком кораку. Не могу да се не сјетим коментара једног нашег тужитеља, који је још у ратно вријеме коментирао: „Што хоће ови наши борци, па колике смо заштитили и нисмо их процесуирали“. Ето, видите о чему се ту ради. Несхватљиво је да се овако одговорне државне функције повјеравају људима таквог менталног склопа. То је страшно и само показује с чим смо овдје суочени“, жали се Николић.

„Нестанак Томе Дуића, управитеља Лоре, најобичнија је фарса“

Не може да повјерује како хрватске тајне службе већ годинама нису у стању лоцирати Тому Дуића, бившег управитеља Лоре, који је правомоћно осуђен на осам година затвора за ратни злочин над цивилима, те чека још једно суђење за ратни злочин на ратним заробљеницима. Његова улога незаобилазна је и у истрази о судбини никшићко-шавничке скупине, увјерен је Николић.

„Нестанак Томе Дуића најобичнија је обична фарса. Нитко ме не може увјерити да је тек тако нестао. Треба знати да се овдје не ради само о 14 страдалих резервиста, већ и њиховим породицама. То су страшне ствари, имали смо неколико самоубистава. Зна се, дакле, поуздано да су били у Лори те да су потом због инспекције Међународног црвеног крста пребачени у Дувно. Постоји неколико варијанти што се потом догодило, но оно што се поуздано зна, то је да никада нису размијењени као што је било планирано“, наводи Николић.

Нитко ништа не пита

Удружење бораца планира организовати састанак породица страдалих са својим главним тужитељем. „Па да видимо, што ће им казати? Зашто нема одговорних за смрт њихових најмилијих? Невјероватно је с којом лакоћом тужитељства прелазе преко овог проблема. Зашто Црна Гора није питала БиХ тужилаштво одакле тијела црногорских војника на њиховој територији? Но, ми нећемо овдје стати. Постоје докази, постоје свједоци, нема никаквих рационалних разлога да се овај случај не приведе крају, а одговорни казне“, каже Николић.

Добро каже, али у томе би могао бити проблем. Марио Баришић са свим је сазнањима из Лоре упознао државни врх, и старог и младог Туђмана и све остале. А у изјави Младену Бајићу описао је и паралелни састав заповиједања који је ишао преко министра обране Гојка Шушка и шефа хрватских обавјештајаца Јосипа Перковића. Они су имали људе на терену који су обављали посао. У Госпићу је то био Тихомир Орешковић, а у Сплиту неки људи које је Баришић споменуо у свом исказу.

Гдје је стало?

Гдје је стало, то ваљда само Младен Бајић зна. Једну Лору је експресно довршио, но остало је још прилично посла. Руководећи се чудним критеријима и приоритетима, умјесто да појача напоре на расвјетљавању мрачних догађаја новије хрватске повијести, Бајић се у посљедње вријеме више посветио прогону оних који о њему лоше говоре, што је опет случај за посебну расправу.

Такође, из посве нејасног разлога, док су се грабили за власт саборски заступници прошлог сазива пропустили су расправити извјештај државног одвјетника, и то баш у години када је Бајићева активност експандирала тристо посто! Државним одвјетништвом нису се хтјели бавити па је тако остала и нерасправљена материја непроцесуираних ратних злочина, који још увелике оптерећују хрватски кредибилитет на међународној разини.

У ЕУ с Лором и костурима из ормара

У заједници европских народа Хрватска ће тако ипак по нечем бити посебна. Толико неријешених случајева ратних злочина ни близу нема ниједна од земља чланица. Ту смо рекордери, али то очито није било од одлучујућег значаја ни за затварање преговора, а ни коначно приступање. Ето. Кад њима не смета, ваљда ни нама не би требало бити неугодно…

Д.М. (index.hr); Фото: Сандра Шимуновић/Cropix