Предлог за утврђивање смрти Драже Михаиловића

Београд – Првом основном суду у Београду стигао је предлог за утврђивање смрти команданта Краљевске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића, изјавила је данас Тањугу портпарол суда Горадана Вуковић.

Предлог су поднели Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима и Српска либерална странка који су предлагачи и његове рехабилитације за коју се поступак води пред Вишим судом у Београду.

Без доказа да је Михаиловић мртав, Виши суд не може да одлучи о захтеву за његову рехабилитацију, односно да поништи пресуду од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, пошто нема званичних података о томе где је и кад погубљен и сахрањен.

Према речима Вуковићеве, суд ће у наредном периоду заказати рочиште по том предлогу и спровести неопходну процедуру за проглашење лица умрлим. Поступак за утврђивање смрти води се према правилима о ванпарничном поступку.

За мртвог се може прогласити особа о чијем животу није било никаквих вести у последњих пет година, а од чијег рођења је прошло више од 70 година.

За мртву се може прогласити и особа која је нестала у бродолому, саобраћајној несрећи, пожару, поплави, земљотресу а о чијем животу није било никаквих вести шест месеци. Особе које су нестале у току рата, а о чијем се животу ништа није знзло годину дана од како су престала ратна дејства, такође се може прогласити за умрло.

Током поступка за рехабилитацију, који траје више од годину дана, ни предлагачи рехабилитације нити суд нису успели да прибаве доказ о Михаиловићевој смрти од Безбедносно информативне агенције, Историјског архива и матичара општине Ивањица у којој је Михаиловић рођен.

Једини траг о Михајловићевој смрти, који су суду доставили предлагачи, јесте извештај листа „Борба“ који је 18. јула 1946. објавио да је над Михаиловићем извршена смртна казна стрељањем дан раније.

Државна комисија за тајне гробнице стрељаних после Другог светског рата утврдила да је Михајловић стрељан на Ади Циганлији 17. јула 1946. године.

Поништење пресуде од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права, захтевом за рехабилитацију затражио је његов унук Војислав Михаиловић, који није присуствовао ниједном одржаном рочишту.

Придружили су му се Српска либерална странка, с академиком Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.

Предлагачи захтева тврде да Михајловић није имао право на одбрану и није видео свог

адвоката до почетка суђења. Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење.

Захтевом за рехабилитацију затражено је поништење пресуде којом је Дража Михаиловић осуђен на смрт и којом су му претходно одузета сва грађанска права.

Михајловић је, два дана по доношењу спорне пресуде, 17. јула 1946. године стрељан као државни непријатељ „број један“.

Државна комисија утврдила је да је Михајловић убијен на Ади Циганлији, али сумња да су његове кости касније пренете у секундарну гробницу, највероватније на Ратно острво, како би се онемогућило да икад буду пронађене. (Танјуг)