Са жељом да за себе купим парче земље у Шумадији и да на том парчету направим сјеницу под којом би након пензионисања могао сакрити главу своју, испала ми је прилика да ми се то деси тик поред храма Св. Пророка Илије у Цветојевцу у коме сам Господу службу пуних 12 година приносио.

Пошто ми Господ није даровао телесну децу, намера ми је била да ту дочекам моју кончину и да након тога то исто имање, по оним речима Војводе Пријезде: „…. Морава нас река одхранила, нек Морава река и сахрани“, припадне том истом храму.

Пошто нисам имао средства да купим комплетну парцелу у помоћ сам позвао, дугогодишњег председника црквеног одбора, 90-г старца Милинка Марковића из Цветојевца који купујући 20 ари за поклон цркви, улази клином у моју парцелу и тако од црквене порте прави не уобличену целину. Да би то избегли, од парцеле коју сам купио, 4,5 ари поклањам храму Св. Пророка Илије и тако исправљам цик-цак линије и црквену порту доводим у праве линије, стим што јој такође отварам алтернативни пут.

Све је то, као што из предочених доказа видите ( погледати прилоге бр. 1., 2., 3., 4 и 5. ), правно обучено и утегнуто, док се у предмет није убацио Епископ шумадијски Јован у народу познат као Деспот шумадијски Јохан или Јохан Силни. Лажно ме оптужујући да сам крао од цркве, а не да сам јој привређивао, он у сарадњи са градоначелником града Крагујевца Верољубом Стевановићем под тепих скрива мој предмет и не дозвољава, док траје црквеносудски процес против мене да угледа светлост дана.

Сва моја запомагања и молбе код Катастра за непокретности у Крагујевцу да се реши мој предмет, нису уродила плодом ( чак сам извргаван руглу ), све дотле док ми није изречена она фамозна фалсификована Пресуда, односно смишљено се радило да ми се одузме свако право на одбрану.

Да је то тако, показује РЕШЕЊЕ Службе за катастар и непокретности Крагујевац ( погледати прилог бр. 6. и 7. ), у којој поред купопродајни уговора и уговора о поклону, у којима јасно стоји цифра колико и ко је уплатио препис, исто тако постоје злоупотребљене одлике САС-ра, ПУО, ЦС Епархије шумадијске и Министарства вера Републике Србије, као и лажно приказивање да је Епархија шумадијска платила препис. Увидевши све ово одмах преко Службе катастра и непокретности улажем ЖАЛБУ ( погледати прилоге: 8., 9. и 10. ), Министарству животне средине просторног планирања и рударства Републике Србије, којом се жалим на неправилности које су  по питању мог предмета почињене.  Пошто је прошло доста времена од како сам поменутом Министарству проследио жалбу а од Службе за катастар и непокретности Крагујевац нисам добијао никакво обавештење да ли је и када моја жалба прослеђена на наименовану адресу, обратио сам се лично истом. На моје запрепашћење, добио сам објашњење да они чекају на мене да се самном договоре шта ће даље. Одмах сам затражио да се записнички ( погледати прилог бр. 11. ), константује да се моја жалба проследи Министарству животне средине, просторног планирања и рударства. Пошто након тога, исто дуже време, није било никаквог одговора, почео сам да се путем интернета обраћам разним службама, међу којим и  Поверенику за информације од јавног значаја и заштитника података о личности г Родољубу Шабићу ( погледати прилог бр. 12 ). Захваљујући његовој канцелари налазим прави пут (погледати прилог бр. 13. ), и обраћам се Заштитнику грађана ( погледати прилог бр. 14. ), који уважава моју  ПРИТУЖБУ ( погледати прилог бр. 15. ), након чега од Министарства животне средине, просторног планирања и рударства  следи РЕШЕЊЕ ( погледати прилог брилоге бр: 16., 17. и 18. ), на моју жалбу, којим се побија РЕШЕЊЕ Завода- Службе за катастар и непокретности Крагујевац а самим тим и потврђује да је се Епархија шумадијска по благослову Епископа  шумадијског Јована у народу познатог као Деспот шумадијски Јохан служила не допуштеним радњама ( подметачином ), тј. да је се смишљено заташкавао мој предмет, а самим тим ми онемогућавана адекватна одбрана, како пред ЦС Епархије шумадијске, тако и пред ВЦС Српске Православне Цркве. Место извињења, од Завода-Службе за катастар и не покретности Крагујевац добијам ПОЗИВ ( погледати прилог бр. 19. ), у коме ми се прети да ако не дођем у одређено време да ћу сносити законске последице. Као и увек прецизан, са г Милинком Марковићем и његовим сином Радославом долазим у заказано време и опет место љуског извињења поче прича како да се реши овај предмет. Не чекајући ни трена одмах сам одговорио и рекао: „Што се мене тиче, самном неће бити никаквог разговора док ми се не исплати нанета штета“ што је унешено и у записник ( погледати прилог бр. 20 ).

Ако дакле дубиозно погледамо овај предмет и ако се погледају моје предходне белешке, онда је као бели дан јасно, да ако су ови криминалци из епархијске канцеларије Епархије шумадијске имали смелости да се изигравају са државним законом, тј. да државној служби подваљују документа која се тичу савим нечег  другог, онда зашто ти исти у сарадњи одозго до врха не би фалсификовали ПРЕСУДУ ВЦС СПЦ и зашто ти исти не би потврдили фалсификат.

Да ли ја можда халуцинирам, или ми се нешто привиђа, или као што неки причају измишљам и клеветам, то ви који ово ругло и срамоту Деспота шумадијског Јохана будете гледали и читали, закључите сами.