ЕУ се одрекла слободног интернета?

27. 01. 2012. 14:04 Срна

Европска комисија и 22 чланице ЕУ потписале су контроверзни „Трговински споразум против фалсификовања“(АЦТА) који је узроковао хакерске нападе и уличне протесте у европским градовима.

Кипар, Естонија, Немачка, Холандија и Словачка једине су чланице ЕУ које нису ставиле потпис на церемонији одржаној у Токију. Европска комисија саопштила је да је реч о чистој процедури и да ће и ове чланице ускоро потписати АЦТА.

Међународни споразум створен је у протеклих пет година у разговорима вођеним иза затворених врата између чланица ЕУ и одабраних чланова Светске трговинске организације (СТО) ради заштите права интелектуалне својине на дигиталним и физичким производима.

Премијер попустио у рату с хакерима
Пољски премијер Доналд Туск попустио је данас у рату са хакерима који обарају државне сајтове од прошлог викенда и обећао да Пољска неће ратификовати нови мултилатерални трговински споразум о заштити власништва, АЦТА, уколико он на било који начин угрози слободу интернета и право на анонимност његових корисника.
„Неки се плаше споразума АЦТА. Али до ратификације, у консултацијама са корисницима интернета и стручњацима, анализираћемо свако словце
да не остане никаква сумња да АЦТА изискује било какве измене које би угрозиле слободу интернета и гарантовану анонимност корисника“, рекао
је данас у Варшави пољски премијер. Туск је додао да у случају било каквих сумњи парламент неће ратификовати споразум. Пољска је, као и већина чланица Европске уније у ноћи између среде и четвртка у Токију потписала споразум који треба између осталог да заштити интелектуално власништво и уметничка дела од масовних крађа и пиратерије на интернету а Пољску ће обавезивати када га ратификује парламент.

Брисел тврди да ЕУ губи око осам милијарди евра годишње због фалсификованих предмета, који преплављују тржишта и да ће АЦТА заштити радна места. АЦТА ће ступити на снагу након ратификације у Европском парламенту и у чланицама ЕУ.

Споразум изазива негодовање међу активистима покрета за слободу говора, који сматрају да АЦТА властима даје превише овлашћења и иде даље од исто тако контроверзног америчког закона „Стоп онлајн пиратским актима“ (СОПА).

Церемонију потписивања АЦТА пратили су значајни протести у Бриселу и Пољској.
Интернет страница Европског парламента угашена је јуче јер су је хакери „бомбардовали“ бројним непостојећим захтјевима чиме је дошло до загушења сервера. У Варшави, више од 10.000 људи изашло је на улице пољских градова у знак протеста због најаве потписивања АЦТА.
Споразум су до сада потписале САД, Аустралија, Канада, Јапан, Мароко, Нови Зеланд, Сингапур и Јужна Кореја.

Протести због АЦТА долазе неколико дана након координисаног противљења америчким законима из „Стоп онлајн пиратским актима“ (СОПА) и „Протест интелектуалне имовине акта“ (ПИПА).
У знак протеста неколико популарнијих интернет страница (Википедија и сл.) затамнило је почетне стране и били су „офлајн“ цео дан. Дискусије о СОПА и ПИПА нацртима у Представничком дому и Сенату су одложене.

Твитер ће брисати поруке у земљама које то захтевају

Челници друштвене мреже Твитер објавили су јуче да ће са тог сервиса бити брисане поруке корисника у земљама које то захтевају, али да ће те поруке и даље бити видљиве у осталим земљама света.
Поједине земље, као што су Немачка и Француска, поставиле су одређене границе када је реч о порукама које остављају корисници Твитера. Ове две земље, на пример, не дозвољавају објављивање „твитова“ са нацистичким садржајем.
Проблематичне поруке до сада су биле брисане у целости, што значи да нису биле видљиве ни у земљама које немају такву рестриктивну политику. Челници Твитера пронашли су решење за то, па ће тако сада поједини „твитови“ бити избрисани у земљама које то захтевају, али ће остати видљиви у земљама којима њихов садржај не смета.

„Слобода изражавања заузима високу позицију на нашој листи приоритета, тако да се трудимо да обришемо што мањи број порука“, рекао је за „ЦНН“ портпарол Твитера Џоди Олсон и додао да и даље постоје земље у којима је цензура тако велика да Твитер уопште није заступљен.
Џилијан Јорк, која се залаже за интернационалну слободу изражавања у организацији „Electronic Frontier Foundation“, истакла је да се Твитер често суочава са захтевима владе за ограничавање садржаја. „Они једноставно раде најбоље што могу у тешким ситуацијама“, оценила је она.