СРБИ НА ОКУП: РЕФЕРЕНДУМ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

11.01.2012. ИНФО СЛУЖБА СРБИ НА ОКУП

транскрипт за ФБР Биљана Диковић

У просторијама Српског националног већа у Косовској Митровици одржана је конференција за новинаре на тему предстојећег референдума, а против успостављања шиптарских институција на Косову и Метохији.
Новинарима су се обратили повереници Свесрпског националног већа за север Косова и Метохије господин Саша Касаловић и господин Игор Војиновић.

Бобан Ковачевић – Срби на окуп: Браћо и сестре Христос се роди! Драго ми је да сте дошли данас на ову конференцију. Желим вам добродошлицу у име Свесрпског националног већа, повереништва Срби на окупу, и данас ће нам се обратити повереници Срба на окуп: господин Саша Касаловић, повереник за Зубин Поток и господин Игор Војиновић повереник Срба на окуп за Косовску Митровицу.

У путу је господин Милан Јездић из повереништва за Лепосавић, видећемо да ли ће стићи до краја. Прво ће вам се обратити господин Саша Касаловић.

Саша Касаловић: Добар дан, поздрав вама овде и свим првославним светосавским Србима – Мир Божији, Христос се роди!

Тема поводом које смо се данас овде окупили је предстојећи референдум и на ову тему је немогуће, о њој је немогуће причати а не осврнути се претходне догађаје и како смо ми, Срби са Косова и Метохије, били принуђени да уопште дођемо на идеју да организујемо један референдумна коме ћемо бранити наше право да живимо. Тај осврт ћемо почети тако што ћемо рећи да сви догађаји који су се одвијали у прошлости, а везано за догађаје од 25. јула до дана данашњег, морамо да кажемо да су информације које су о тим догађајима кружиле биле, да тако кажем, презентиране нажалост преко наших медија, уз једну незапамћену цензуру, уз један незапамћен одабир информација који је у својој суштини требао да покрије поступке однарођене власти у Београду, која је све чинила од 25. јула па до дана данашњег да и борбу која је код нас уследила да бисмо опстали на овим просторима представили као, да не кажем узалудну, него као битку која нема сврху и нема свој циљ.
Иза свих тих догађаја и паралелно са њима уследили су и договори, то јест преговори и договори Бриселу, које је Тадићев, да тако кажем, приватни тим преговарача водио у изгледа само његово име, и да ниједнога тренутка, нису узели у обзир мишљење народа српског са ових простора. И то нас је довело у ситуацију да, ако би се сви ти договори који су тамо постигнути применили у пракси овде на терену, ми бисмо уствари били осуђени на то да у неком догледном периоду врло брзо напустимо ове просторе и да овде не живимо. Отуда потреба да, пошто нису хтели да нас чују и да уврсте, ако је уопште и био прави тренутак, да се ти преговори и договори воде у Бриселу баш сада, када смо да тако кажем, најрањивији, најслабији, али је све то одабрано и циљано да буде баш у том тренутку.

По свим тим важним и битним питањима по останак Срба на овим просторима данас, када смо рекли да ће бити референдума, имамо представнике однарођене власти у Београду које тврде да тај референдум није потребан и да нам он ништа добро неће донети. Ту се постављају нека питања као: зашто једна тако демократска власт, за какву се они издају, има потребу да негира потребу за једним оваквим референдумом, с обзиром на то да је сваки референдум у демократском друштву један вид демократске потребе народа да се изјасни о неком врло битном питању и чега се то они плаше, ако ни у једном тренутку нису прекршили слово закона коме су се заклели а то је Устав Републике Србије и одбрана српских интереса у држави Србији јер је Косово и Метохија иначе саставни део Републике Србије, што и пише у Уставу РС.
Свему томе, да бисмо имали једну јаснију слику, претходило је много тога. Значи, од 25. јула народ српски на простору Косова и Метохије, конкретно, како то они воле да кажу – на северу КиМ, је проглашаван хулиганима, екстремистима, интересним групама које народ терају на силу на барикаде, чак и интересне економске групе које све то смишљају и раде и искоришћавају несрећу народа да би се, како они кажу – обогатили на туђој несрећи. Затим су, овај исти народ, оптужили да су пуцали на „међународне пријатеље и снаге које су овде дошле да нам донесу мир, благостање и просперитет“. Затим је нама речено да Србију гурамо у таму, у мрак, јер борећи се за своје домове, куће, породице, уствари „Србију гурамо у мрак и недамо јој да оде у Европску унију“. И на крају, чином референдума ми по њима делимо српски народ на Косову и Метохији тако што ћемо „Србе на северу одвојити од Срба јужно од Ибра“.
Све су то, да тако кажем, квалификације од стране ненародне власти у Београду упућене нама и уствари овај референдум треба да да одговор на те оптужбе – да ли је то баш тако, и да ли ће уствари овим референдумом да се ту појаве одговори на, да тако кажем – питања која су они изазвали. Ту ће се испоставити да ћемо добити одговоре ко су хулигани, мораће да признају да су хулигани они који су незаконски, насилно, 24. јула кренули на заузимање административних прелаза да од њих направе граничне прелазе и да одвоје Србе са простора Косова и Метохије од уже Србије. Добићемо одговор на питање ко су екстремисти, и ко је уствари први кренуо насилно на Јариње и Брњак и употребио силу да подели српски народ. Добићемо одговор на то, ако је Европа замишљена да буде регија без граница ко то уствари свим снагама жели да направи границу између Срба. Добићемо одговор на питање ко су криминалне групе и зашто је потребно да ти западни „пријатељи“ употребе толику силу да би, а то је сад већ сасвим јасно, оружјем отели сва природна богатства која ми као народ имамо на простору Косова и Метохије. Добићемо одговор на питања зашто и ко је први употребио силу на Јарињу, у Ибарском Колашину, у месту Јагњеница, и ко је уствари коме требао да се извини за употребу насиља и за пуцање. Срамота је жртву назвати кривцем и још је већа срамота да наша однарођена ненародна власт, која је долазећи на власт се заклела да ће да штити интересе свога народа, се заједно стави у службу са окупатором и нашим непријатељима и нас обележи и жигоше као кривце.
Добићемо и одговор на то како је могуће да у последњем веку, последњих сто година, а везано и за ова најновија дешавања, једна нација, а то је немачка нација, већ три пута долази у нашу кућу и пуца по нама. Кад ћемо ми добити извињење за ту сада већ генетски изопачену потребу немачке нације да стално пуца по Србима, и да ли је наш председник државе Борис Тадић водио рачуна о томе када се извињавао онима који су дошли на наше прагове да пуцају по нама.
Ово је један кратки пресек онога што се дешавало, не бих да око тога више дужи, али ево, управо због овог, ми мислимо да је потребно организовати на један демократски начин референдум и у њему поставити питање у коме ми ни у једном тренутку нећемо угрозити ни колективну ни личну безбедност једнога Србина који живи на овим просторима.
Ми, Срби са Косова и Метохије, значи, организујемо референдум, питање ће бити постављено тако у коме не прејудицирамо ништа само ћемо рећи, појединачно надам се – да не прихватамо да учествујемо у нечему што је негирање нације, негирање државе и негирање онога за шта су се и наши преци борили. И конкретно ми, Свесрпско национално веће у потпуности подржавамо референдум као данас једино могуће ненасилно, демократско средство у коме ћемо по ко зна који пут нешто са чиме се не слажемо и пробати да уразумимо оне, који су уствари доласком на власт и преузели одговорност да о народу брину.На овај начин ми не отежавамо пут Србије у Европу, на овај начин ми не загорчавамо народу српском у ужој Србији па и овде живот. Једноставно,  ми данас сматрамо да смо једини глас разума народу српском који  на овај начин брани и Устав, и државу и народ.

Игор Војиновић: Ја само да се надовежем на све ово што је Саша рекао, о чему је он говорио. Појам барикада и препрека толико се злоупотребљава преко разноразних медија, преко разних обавјештајних служби, преко разних слуга режима, преко разних добровољних робова Европске уније, да долази до бесмисла. Барикаде означавају једну препреку злу. Примјер слободе је тај што ми данас можемо овдје слободно да држимо конференцију за штампу, што слободно можемо да се крећемо, што сви ви можете слободно да се крећете, да сви имамо своја српска документа, своје таблице, возачке дозволе, саобраћајне дозволе, пасоше, своја имена и презимена српска, своју вјеру светосавску. А када не буде тих барикада, оно што је потписао несрећни извјесни Борисав Стефановић, то ће све потепено нестати. Прошле године у ово доба ни је било барикада. Ја личним примјером могу да посвједочим пре ја нисам могао слободно да прођем улицом Косовске Митровице. Јер су слуге Хашима Тачија одлучиле да ме елиминишу као једног највећег непријатеља такозване „државе Косово“. Данас, постоје барикаде, ја и остали људи који живе на сјеверу Косова и Метохије слободно се крећемо. Тако да не постоји замјена теза да барикаде нешто Србима сметају. Барикаде су тренутно једнино средство којим ми можемо да се одбранимо. Јер, сва друга средства нам је режим из Београда већ отео. Због тога и иде поменути референдум. Барикаде нису први пут присутне међу Србима. Барикаде нису први пут присутне ни међу осталим европским народима. Такође ни референдум, ни плебисцит.
Потпуно право једног народа је да сам одлучи гдје ће и како живјети. Саша је поменуо, а доста се исто вртело у медијима, и стално су ислјеђивали неки, како да кажем – новинари, уствари као да су ислједници полиције, ко то људе тјера на барикаде, ко их то гони, зашто, они иду. Боље да се постави питање ко од 9. децембра забрањује људима да дођу на барикаде? Ко је издао наређење по свим фирмама које функционишу у јужној српској покрајини да се не иде на барикаде? Ко је запријетио свим радницима по приватним и државним фирмама да неће добити плату у случају ако оду на барикаде да штите сопствене породице? Који су то директори и који су то чиновници који су рекли људима који раде у општинама да ће им бити укинута плата ако буду ишли тамо? То питање треба да се постави. А да ли је то истина да ће бити укинута плата ако се иде на барикаде? Да поставимо ствари логички – ако се не иде на барикаде ми сами уништавамо сопствене институције и сопствене плате. На који начин може да стигне плата у болницу у Косовској Митровици ако проради шиптарски погранични пункт на Јерињу, нема платног промета? На који начин могу да раде школе, да иду наша сва дјеца овдје, ако ће овде да заживи шиптарска општина, шиптарски суд, ако ће овдје да заживи шиптарска полиција? Шта ће прво да се деси ако се уклоне барикаде? Прорадиће шиптарски суд. Шта слиједи послије тога? Хапшења, пребијања, убијања и затварања – оних који су лојални сопственој држави, оних који су лојални сопственом поријеклу и оних који не желе да замјене ову тробојку са некаквом црном враном на црвеној подлози. То су логичне ствари. Ове ствари које се дешавају, већ поменуте, трају стотинама година. И то није ништа ново.
Еулекс је као мисија дошао на један модеран начин, да уништи оно што су њихови преци већ одавно покушавали. Фала Богу Срби су се до сад томе доста добро супростављали. Најбољи примјер имамо Републике Српске, и ми овом приликом као представници Свесрпског националног вијећа у јужној српској покрајини желимо да честитамо Републици Српској рођендан и двадесет година од њеног оснивања, ту чувену годишњицу и шаљемо поздрав очевима Републике Српске доктор Радовану Караџићу и ђенералу Ратку Младићу, који се невини налазе заточени у хашком казамату. Уједно изражавамо забринутост за здравље доктора Војислава Шешеља кога очигледно перфидно убијају, ко и неке друге Србе претходно у том истом хашком казамату.
Да ли је могуће људи да су само Срби криви на овој планети? Да ли је могуће да Хашим Тачи није терориста? Зар је могуће да Рамуш Харадинај није терориста? Зар је могуће да Фрањо Туђман није ратни злочинац? Зар је могуће да Алија Изетбеговић није ратни злочинац? Зар је могуће да невладин сектор регистрован у Београду код шиптарских институција није сарађивао у том чину геноцида над сопственим народом? Таква питања морају да се поставе и ту се налази истина.
Такође имамо један апсурдни примјер гдје овај један те исти режим који сад уништава Косово и Метохију у овим данима Божићних прослава и Ссрпске нове године, тако нешто чинио и са Републиком Српском Крајином и са Црном Гором. Они су говорили Србима у Крајини: пристаните да вас побију да вас не би побили. Говорили су Србима у Црној Гори: пристаните да се одцјепе да се не би одцјепили. И који је резултат тога? Да имамо 500.000 прогнаних са простора Лике, Баније, Кордуна, Сјеверне Далмације, Славоније и Барање. Да тамо Срба више нема. Који је резултат тога у Црној Гори? Србе претварају у неку монтенегринску нацију. Цркву прогањају у Црној Гори. Документа натурају насилно Србима у Црној Гори и на просторима бивше Републике Српске Крајине, која елиминишу њихов национални и верски индентитет. То је оно потпуно исто што овдје покушава да уради Борко Стефановић. И то, што је најгоре, чини званични Београд. Е сад, да ли ће то успјети зависи од самих нас. Морамо остати дослједни себи. Неће нама ни Русија ни Бог помоћи ако ми сами не будемо хтјели себи да помогнемо. Ако ми не станемо, макар симболично, између наших породица и зла које долази из Европске уније, неће ни Бог ни Русија окренути главу на нас. Зашто би неко погледао некога ко не жели да сачува сопствено достојанство? Зашто би неко погледао некога ко се одрекао свих моралних вриједности? Који не сматра Србију својом државом, који размишља само о новцу, о парама, о опијању, о хедонизму? Таквога неће погледати ни Бог ни Русија. Док се држимо Светосавља и док пружамо макар симболичан вид отпора, онда можемо да очекујемо помоћ од некога другога. Не може неко да дође из Минска овдје да нас брани. Прво ми морамо да останемо дослједни себи и да не попустимо ни под пријетњама Европске уније, ни под пријетњама однарођеног режима оз Београда, ни под пријетњама окупатора Еулекса и такозване „државе репубљике Косова“. То нам је једини начин да изађемо из свега овога. Јер, српски народ и Србија не постоје без Косова и Метохије. Ово није обична територија.  Овдје се не ради само о парчету земље и о 150.000 људи који тренутно овдје живе. Гдје је 220.000 прогнаних, гдје су на стотине хиљада побијених у претходних стотину година?Ђе су порурчени, ђе су арбанизовани? А Косово и Метохија је један свесрпски проблем, није само оних Срба који тренутно живе овдје. Ово је проблем Срба који живе у Торонту, ов је проблем Срба који живе у Чикагу, ово је проблем Срба других у дијаспори, у Аустралији, и ово је проблем Срба у Бањалуци, ово је проблем Срба у Суботици, ово је проблем Срба у Никшићу, Нишу и гдје год друго хоћете. Јер одавде потиче сва наша цивилизација. И не могу идеје европејства, идеје комунизма, идеје фашизма или нацизма, да то елиминишу. Има нешто старије од свега тога – а то је Светосавље. И још једном, позивамо све Србе који су у могућности да изађу на тај референдум, кој ће бити очигледно на наш велики празник Сретење, а све оне који нису у могућности да изађу на тај референдум да га подрже. Јер то, уз барикаде, је једини начин да ми докажемо да смо ми лојални грађани Републике Србије, да ми нисмо против своје државе као што говори извјесни „бивши министар у Влади“ Бајрама Реџепија, он је против своје државе. Да ми нисмо ишли у Њемачку па нападали Њемце, него су они дошли, и као што рече Саша, по трећи пут у задњих стотину година пуцали у голорук народ. Нама су потребна извињења. И због тога свега ми морамо да изађемо на референдум 14. или 15. фебраура ове године.

извор: ФБ СРБИ НА ОКУП

Disclosure: We are a professional review site that receives compensation from the companies whose products we review. We tested and reviewed the web hosting sites ranked here. We are independently owned and the opinions expressed here are our own.