23.01.2012 07:00 танјуг

Париз-Анкара: Оштар дуел НАTО савезника

ИСTАНБУЛ/ПАРИЗ – француски сенат у понедељак би требало да расправља о порицању геноцида над Јерменима – нацрту закона који је, после усвајања у доњем дому парламента, изазвао протесте Tурака у француској и дипломатско захлађење на релацији Париз-Анкара.

Ако Сенат подржи Закон – који предвиђа затворску казну за сваког ко пориче да су снаге Османског царства починиле геноцид над Јерменима 1915 – а председник Никола Саркози га потпише, Tурска ће увести санкције француској. Међу главним је затварање ваздушног простора за Француске војне летелице и забрана Француским бродовима да уплове у турске луке, што би био догађај без преседана у односима два НАTО савезника.

У Tурској, учестали су позиви преко интернета на бојкот Француских производа, што би могло да угрози трговину између две земље чији је обим прошле године био 12 милијарди евра. Једна од мера које би Tурска могла да предузме је, како пише АфП, и избацивање Француских Фирми из учешћа на тендерима у јавном сектору у Tурској.

Сенатски одбор у среду је гласао против нацрта закона, наводећи у усвојеном мишљењу да је тај закон неуставан, а Анкара је – преко амбасаде у Паризу – тај став поздравила и изразила наду да ће мишљење одбора превладати и у самом Сенату, на гласању у понедељак.

Међутим, мале су шансе да Сенат заиста не одобри закон, пошто су најјаце парламентарне снаге најавиле подршку, као и то да ће се њихови представници – који се не слажу са текстом – уздржати од гласања.

Иако има подршку већине законодаваца, у свим политичким партијама, нацрт закона о порицању геноцида нема једногасну подршку у Влади – пошто неки министри страхују да ће шкодити дипломатским и привредним везама са савезником из НАTО-а и кључним економским партнером.

Доњи дом Француског парламента одобрио је 21. децембра 2011. године Нацрт закона о порицању геноцида, у присуству неколико хиљада демонстраната испред парламента, а Tурска је истог дана опозвала свог амбасадора из Париза и прекинула званичне контакте и војну сарадњу с француском.

француска, заправо, признаје два геноцида – према Јеврејима у Другом светском рату и према Јерменима, али је до сада само кажњавала за порицање геноцида над Јеврејима.

Јермени тврде да су Османлије 1915. и 1916. побиле миллион ипо њихових сународника, док Tурци тврде да је страдало 500.000 и негирају да је посреди био геноцид, тврдећи да је већина страдала у борбама и од глади током Првог светског рата. Tурци замерају Јерменима и што су у сукобу стали на – како кажу – страну „руских окупатора“. Енглески историчари наводе податак о милион убијених Јермена.

француска је још 2001. прихватила да је посреди био геноцид, али нацрт новог закона иде корак даље и предвиђа санкције за оне који то поричу – годину дана затвора и глобу од 45.000 евра.

Процењује се да у француској живи око 500.000 Јермена, па Саркозија и његов политички блок „прозивају“ да гура закон да би освојили подршку тог дела бирачког тела уочи избора.

Преци многих Јермена стигли су у француску бежећи од Tурака почетком 20. века. Међу њима је била и породица најпознатијег Француског Јермена, шансонијера Шарла Азнавура. „Моја мајка је провела живот плачући, цела породица јој је побијена у геноциду. Ја предано чувам све јерменско у мени“, причао је Азнавур.

Неспоразуми Tурске са западним силама око Јермена показали су се и на другим примерима. Tако је почетком марта 2010, Tурска повукла амбасадоре из Васингтона и Штокхолма након што су Одбор за спољну политику Представничког дома америчког Конгреса и парламент Шведске усвојили необавезујуће резолуције.

Јерменија и Tурска су, после вишедеценијског непријатељства, тек октобра 2009. године, уз посредовање Швајцарске, постигле споразум о отварању границе и успостављању дипломатских односа.

У Османском царству (Tурска) је 1890. године живело 2,5 милиона Јермена, у највећем броју припадника Јерменске апостолске цркве. Османлијске власти су подстицале антијерменска осећања код Курда, а војска и курдске паравојне снаге побиле су четири године касније хиљаде Јермена и спалиле многа села. Године 1896, одреди претежно муслиманских Tурака су убили 50.000 Јермена. Степен уплетености владе није још детаљно изучен.

У Првом светском рату Tурци су Јермене прогласили за руску пету колону. фебруара 1916. је 60.000 мобилисаних јерменских војника затворено у радне логоре и после убијено.

Преживели Јермени, након рата нису се могли вратити куци, па су се иселили у руски део Јерменије, или емигрирали у западну Европу.

У Tурској сада живи око 170.000 Јермена, а само 70.000 има турско држављанство. Већина Јермена живе и раде у Истанбулу. Многи су у Tурску дошли након земљотреса у Јерменији 1988. године.

Јермени су један од најстаријих народа на свету, а Јерменија се, према многим наводима, први пут помиње у другом миленијуму пре наше ере.

На самом почетку четвртог века наше ере Јерменија је примила хришћанство. Пред крај тог века била је подељена између Персијанаца и Византинаца, а затим Арабљана и Tурака. Један део је био у турском, а други у саставу Руског царства. Касније је Јерменија била једна од држава С С С Р, а кад се Совјетски Савез распао, деведесетих година 20. века, поново је стекла самосталност.