Драган Симовић
Вилењак посвећеног дуба
(Кула белих ветрова подно Небеске)
Великој Души Владана Пантелића
Ако можеш да препознаш Снове предака у водама Истера;
Ако можеш да чујеш Далеке оне што ће После тебе доћи;
Ако можеш да видиш душу дрвета, Што на дну вода вековима снева,
И на тебе, гле, стрпљиво чека;
Ако можеш, у трену једном,
Да будеш предан Правасељени и Великој Мајци;
И да заволиш сва бића И светове ине – минуле и будуће;
И да у Љубави твориш Дела мила Великом Духу Стварања,
– Онда си Ти, уистини, Посвећени Син Човечији.
На водама Словенског Истера, у Крњачи, јесени позне, 2010.
Категорије:АУТОРИ, Драган Симовић, ПОЕЗИЈА














Коментари читалаца…