Рајко ДОЛЕЧЕК: ЧУЈТЕ СРБИ – ЧУВАЈТЕ СЕ СЕБЕ !

21.01.2012. извор ФБ СКК

(Речи великог српског пријатеља Р.А.Рајса актуелне и данас – гледано из Чешке)

У Србији се спремају избори. Ту је дакле и могућност, да се Србија већ коначно ослободи од владе оних, који су је оштетили, осиромашили и осрамотили. Превише су били попустљиви и сервилни према спољним непријатељима (чак и према НАТО), који су у земљи на основу измишљотина бомбама уништавали, сакатили и убијали 78 дана, као дрски агресори, који су организовали и омогућили пљачку њене историјске територије Космета. А који и сада лажу кад кажу, да јој желе помоћи а у ствари и даље пљачкају земљу и терају народ да постане њихов јефтин слуга искривљених ледја. Тужно је, да они имају у земљи Србији подоста послушних слугу, који ће за паре да ураде све.. Овде се треба сетити и противсрпске делатности понеких „невладиних организација“ (Бог зна ко их све плаћа) и оних милиона долара које је, како кажу, добио ОТПОР у години 2000 за своје службе.

Зато је изабран и напис чланка према малој књизи „ЧУЈТЕ СРБИ“, великог пријатеља српског народа из давног времена Првог светског рата (1914-18), професора криминалистике из Lausanne у Швајцарској, Р.А.Реисса, који је свет упознао (1914) са крвавим злочинима аустро-угарских, бугарских и немачких окупатора против српског народа. Професор Рајс се као добровољац јавио у српску војску у њеним најтежим данима (1915) и био са њом уз Моравску дивизију у радосним данима ослобадјања земље у јесен 1918. После рата је остао у Београду, где је 1926.године произведен у капетана прве класе. У Београду умире од срчаног удара (1929). Према његовој последњој жељи је његово срце симболички сахрањено (да буде заувек са српским војницима) у урни у Капели палих ратника на коти 2525, на Кајмакчалану. Реисс је био одушевљен врлинама српских војника, већином сељака. Биле су то храброст, издржљивост, родољубље, религиозност, гостољубље, милосрдје, демократичност, понос и бистрина. Са српским војницима је делио добро и зло. После рата, је видео и разне мане Срба, тако званих интелектуалаца, ратних профитера. Ту је упознао и нерад, клањање богатству, незахвалност, безвредан политички кадар, површност, подмитљивост…Ради тога је и написао свој политички тестаменат „ЧУЈТЕ СРБИ“ са тиме, да се објави после његове смрти. Треба се замислити над некима и данас актуелнíма речима његовог Закључка (цитирано из књиге Др.Р.А.Рајс: Чујте Срби. Чувајте се себе. Беокњига, Београд).

-„Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у том дјубрету које се наталожило нарочито после рада. Нација која је, попут ваше, одолела вековном ропству, која се повукла преко Албаније и која је, изгнана из своје земље (али не и поражена), успела да се врати на своја огњишта као победник – не допушта да је подјарми шака себичних и подмитљивих политичара, гнусних шићарџија, презира достојних забушаната и злочиначких профитера и зеленаша…“

-„Упркос свему ја верујем у будућност вашег народа. Дух Косова. Карађорђа, Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се међутим брзо пробудити, јер без њега ћете можда поново доживети време робовања које ни у чему неће заостајати за оним претрпљеним које су ваши стари победили жртвовањем и јунаштвом. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поново ропство!“

Савезници, на чијој су се страни Срби уз огромне губитке храбро борили у два велика рата, Енглеска (Србе је више пута изневерила), Француска, САД, сада и званична Европска унија (ЕУ) у којој су и Енглеска и Француска – су у догађајима краја 20. и почетка 21.века Србе нечувено преварили, укључујући ту и НАТО гангстерски напад и прљави цинизам,. Од бивших савезника само је Русија остала на српској страни а то данашња власт уопште није искористила, или није хтела да искористи. Треба се сетити разних неоспорних чињеница, које Срби морају стално да имају пред очима, да не забораве ко их је у несрећу довео и ко их стално гура у све веће блато. И да је сада званична Немачка уз САД главни против српски мотор, иако има и много поштених Немаца, који су на страни правде, са Србима.

Упркос завршног акта из Хелсинкија (1975), који забрањује мешање у унутрашње послове држава потписница (дакле и Југославије) и мењање граница држава без сагласности заинтересованих страна – је немачкí министар иностраних послова Kohl-oве владе, Hans-Dietrich Gencher, уз потпору Ватикана, натерао у Maastrichty у децембру 1991 поткупљиве државе Европске заједнице (доцније Европске уније, ЕУ), да превремено признају суверенитет Хрватске и Словеније, а ради тога кроз нецела 4 месеца и Босне и Херцеговине, са свима крвавим последицама. Европска заједница је свесрдно помагала сецесију Хрватске и Словеније и омогућила је током 14 примирја (1991), да се хрватска војска реорганизује, боље наоружа, пропагандом оснажи. Огромне количине оружја и муниције су стизале преко Мађарске и Аустрије, из препуних складишта бивше војске Источне Немачке (НДХ) а слала их је упркос ембаргу тада баш уједињена демократска (да се не каже „мирољубива“) Немачка..

Међународна заједница је без већег ангажовања прихватила пљачку и истеривање скоро 250 000 Срба хрватском војском из њихове вековце постојбине Крајине, уништавање њихових насеља и масакр стотина оних, који нису побегли током операција „Бљесак“ и „Олуја“ у мају и августу 1995. Стратешко руковођење операција је било у рукама пензионисаних америчких генерала – најамника C.Е.Vuono, C.Е. Saint, H. Souster. И НАТО авиони су помагали. Та иста међународна заједница је пропагандом створила противтежу својих злочина током „Бљеска“ и „Олује“: демонизацију Срба једностраним дезинформацијама и лажима о „геноциду“ око Сребренице, где нико није био без кривице. Влaда Србије се извинила, владе Хрватске и БиХ некако слабо или никако.

Према Резолуцији Савета безбедности ОУН 1244 (1999) Космет и даље остаје саставни део Савезне републике Југославије (СРЈ). Према њој је требало осигурати безбедан повратак преко 250 000 опљачканих избеглица са Косова и Метохије, долазак омањег броја војске и полиције СРЈ на Космет. Запад ништа од тоге није испунио. Десетине хиљада његове, углавном НАТО војске и полиције, није заштитило пред уништењем многе старе српске манастире и даље хиљаде Срба, Рома, про српских Албанаца, пред пљачком, убиствима, укључујући и скандалозно убијање заробљеника ради продаје њихових органа за трансплантације, под руководством косовско-албанских вођа.. Садашња власт у Србији то уопште није довољно искористила да покаже, кога је Запад довео на власт у Космету. Многи дрски представници тога у небо уздизаног званичног Запада чак не желе да признају налазе њима именованог истражитеља Швајцарца Dicka Marty, пошто су се медју главнíм доказаним кривцима тих злочина нашли њихови штићеници, руководиоци владе псеудо државе Косово. Па ко онда да верује тим „добротворима“ са Запада и оним Србима који им се улагују и понизно их мољакају ради уласка у Европску унију, чак и у НАТО, не гледајући шта све жртвују, бранећи често своје себичне интересе, срамотећи свој сопствени народ..

Када Срби буду изашли на биралишта, мора да се сете још једне чињенице. Тај Запад, коме се њихова власт улагује и издаје његовом Медјународном кривичном трибуналу у Хагу лака срца све оне, на које он покаже прстом, да су криви за наводне ратне злочине (стварне ратне злочине треба казнити) – да су он и његови сарадници још недавно објављивали невероватне измишљотине, како би пред светском јавношћу што више оцрнили српски народ, да би та јавност Запада те лажи и злочиначке поступке Запада лакше сварила.

Сетите се на пример маја 1999: НАТО авиони уништавају и убијају по Србији, Космету, користе генетски убиствени осиромашени уранијум. Путујући амбасадор САД за ратне злочине David Scheffer јавља, да је нестало 100 – 225 000 косовских мушкараца од 14 до 59 година, каже „вероватно су мртви“ (feared dead). Председник Клинтон изјављује 25.јуна пред Белом кућом да су по Косову разасуте десетине хиљада лешева убијених Албанаца… Западни медији доносе језиву вест албанског очевица (!), да су Срби убили 700 косовских Албанаца и њихове лешеве побацали у окна рудника Трепче. Један енглески новинар (ко све данас пише у новинама) је чак осетио (!) тамо у близини смрад од лешева који се распадају… Али као шок долази вест поштене америчке новинарке М. Farley (The Los Angeles Times, 11.нов.1999), да је на целом Косову ископано 2108 лешева (свих народности), док се амерички новинар А. Cockburn пита „Где су ти докази о геноциду Албанаца? (The Los Angeles Times, 29.окт.1999). Чак и портпарол Трибунaла у Хагу Kelly Moore 12.октобра 1999 саопштава, да у окнима Трепче нису нађени никакви лешеви ни њихови остаци. Па ко онда тим измишљотинама о геноциду косовских Албанаца, тим њиховим „очитим сведоцима“ да верује (а то чини Трибунал у Хагу), да се онима који те лажи шире чак улагује? Зар није покварен тај део света који то дозвољава?

Срби треба да упамте и да искористе стварност, да је упркос неких њихових грешака, право на њиховој страни. Зашто њихова влада то није енергично, по целом свету јављала? Зашто није преплавила свет са истином о стварном етничком саставу становништва Космета у 19.веку и како је дошло тамо и у Македонији до насилних промена на уштрб словенског становништва? Зашто у ствари та влaда не одобрава право бити родољуб, патриота, зашто је појам „националиста“ сада постао псовком? Да није било патриотизма (национализма) Срба и Чеха, данас би се у Београду говорило турски а у Прагу немачки. Зар није данас угрожено само постојање српског народа Рашке коју називају Санџак, иако је у Турској „санџак“ у ствари географски појам, који значи већу област, провинцију.

Против српски поступци у „југословенском рату“ су брижљиво припремани. То доказује и стварање Кривичног трибунала за ратне злочине у Хагу (ICTY), основаног под великим притиском САД, на основу Резолуције 827 Савета безбедности (СБ) ОУН 25.маја 1993, иако СБ није имао за то мандат. Статут ICTY садржи и његову надредјеност народним судовима, шта је противно Повељи ОУН, пошто ОУН не сме да узурпира суверена права држава. Током времена се показало, да се ИЦТY држи старог турског начела Кадија те тужи – кадија те суди. На Западу су га зато неки поштени људи назвали Кенгурским судом, који суди без правде и закона. Нема сумње да стварне ратне злочине треба кажњавати, али ко је тај, који одређује, да је нешта ратни злочин или више мање нормална последица рата. И зашто београдска влада није више по свету ширила питање број један, ко је почео са разбијањем Југославије, иностраном пропагандом, истеривањем са посла, избацивањем из куће и чак убијањем. То свакако Срби нису били.

Права слика ICTY из последњег времена је „заточење“ (намерно је употребљен овај архаички израз) од ДЕВЕТ година без пресуде професора Шешеља, за које чак и главни прокуратор Браммертз каже, да трибуналу не служи на чáст. И анти српска Карла дел Понте у својој књизи (Госпођа Тужитељка, Београд, 2008, глава XIII) саопштава, како је судија Jean-Claude Аntoinetti (председавао је Шешељевом случају) критиковао притисак суда на сведоке, о коме је говорио и Коштуница. Пикантно у овом контексту је то, да се сазнало (Wikileaks) како је садашња београдска влaда тражила од Запада, да пре избора не пуштају Шешеља из затвора (да им не „поквари“ нове изборе), како је уз сарадњу са САД та влaда пристајала, заобилазним путем, да прихвати губитак, пљачку Космета.Ту не треба заборавити и прљаву улогу Ангеле Меркел.

Трибунал ICTY у Хагу је политичка институција, која суди тако рећи цео српски народ, укључујући ту и његове водје, која је постала главнíм инструментом, који покушава да осигура нечасним путем амнестију за оне, који су код куће и из иностранства уништили успешну, мултиетничку Југославију, који су спремили и остварили злочин НАТО агресије против већ смањене Југославије (СРЈ). Циљ хашког трибунaла ICTY је да пребаци кривицу на жртву уместо на стварне починиоце злочинана (Албригхт, Блаир, Цлинтон, Фисцхер, Генсцхер, Солана, итд., њихове локалне слуге), иако нико није био сасвим без кривице у трагедији Југославије. Ауторка Љиљана Булатовић је назвала једну од својих књига у овом контексту „Зар је злочин бранити отаџбину“ (Београд, Чачак, 2005).

Према закључцима Трибунáла из Нирмберга су изазивање рата, укључујући и сецесионистички, агресија – основни и примарни злочини против медјународног права. Повеља ОУН (чл. 2 /4/ и /7/) забрањују мешање у унутрашње послове других држава, забрањује претњу и употребу силе од било које државе против друге државе…Војна интервенција против било које државе је агресија и злочин без оправдања. Савет безбедности (СБ), кад је „одређивао“ компетенције Трибуналу ICTY, је у ствари извршио злочин тиме, што је намерно изоставио основни мадјународни злочин: планирање, подстрекавање, потпора и остваривање агресије и наоружане сецесије, који угрожавају мир. СБ је то учинио намерно, да би заштитио „своје људе“, праве кривце разбијања Југославије, агресије против СРЈ.

Извињавам се, што ово пишем из иностранства, али као 50% Србин, мислим да имам право. И одавде из Чешке видим, да садашња влáда Србије поступа против интереса свога народа. Она га је морално и материјално оштетила, осиромашила, осрамотила. Мољакање оних (Европска унија, НАТО, САД), који су извршили многе медјународне злочине против српског народа, као и слепо извршавање њихових наредби, веома штети његовом достојанству. Зато би та влáда требала да оде. На бирачима је, да током избора не наседну јефтиној пропаганди оних, који су довели земљу на ивицу пропасти. Народ најбоље зна, ко је поступао на штету народа, ко се противправно богатио, ко се претерано улагивао агресорима, ко је крив за осиромашење земље током разних приватизација. Ми овде у Чешкој то добро знамо, када је током приватизације деведесетих година опљачкана државна имовина наводно за скоро билион (хиљаду милиарди) чешких круна. (1 евро=25 чешких круна). И нас су на прошлим изборима преварили, плашећи нас Грчком, иако смо економски на не баш најгорем месту Европе.

Изаберите једну или две јаке странке (можда радикале, ДСС – ви ћете боље знати), које су се најмање обрукале, чији руководиоци су били најпоштенији (односно најмање непоштени), који су се најмање улагивали агресорима из ЕУ, НАТО и САД, не розволите да се опозиција раздроби у више ситних странака, јер то би највише помогло садашњој влади. Стално важи оно Дивиде ет импера! (Раздели па владај!) а то је и остао изборни трик моћних, да буде у опозицији много малих странака, које се међу собом гложе. Договорите се, направите уједињену опозицију, партијске свађе оставите за време после победе. У питању је Србија!.

Disclosure: We are a professional review site that receives compensation from the companies whose products we review. We tested and reviewed the web hosting sites ranked here. We are independently owned and the opinions expressed here are our own.