20 децембар 2011, за Србски ФБ Репортер…

…пише Миодраг Новаковић

ТРЕНУТАК ИСТИНЕ

Опростите браћо на нејављању, али требало је у овом тешком периоду иза нас, не само држати и одржати барикаде, већ и развејавати овај све ређи, и све „провиднији“ режимски медијски мрак…  На Српској „шекспировској“ позорници издаје и политичког блуда, завесе се дижу, и њени актери нам се приказују у свој својој беди и голотињи… И како један од њих- водећих, признаде ових дана- Изгледају и изгледаће све „лошије“ (читај пропало)- уосталом и како би друкчије „пропалице“ могле да изгледају…

Ви сте држали и одржали барикаде слободе, али што је најважније пробудили понос и наду оскрнављене и данас  све мање повијене Србије- то је већ видљиво и голим оком… Колико смо ми развејали и „просветлили“ овај медијски мрак умируће режимске звери- време и историја ће нам казати и указати…

Када кажем „ми“, наравно да не мислим само на ову овде скромну групу „донкихотовских репортера“ окупљених  у овој виртуалној и готово непостојећој редакцији- већ на све нас појединачно безначајне, али на уједињеном, и из дана у дан све светлијем, виртуалном медијском небу, готово непребројиве и за авет режимску (и њихове мрачне спонзоре из „ђавоље вавилонске куле“ у Бриселу) све више непробојне-  иако стално покушавају….

И тако, иронијом судбине- наше „донкихотовске улоге“, полако али сигурно се мењају…

УТВАРЕ ПРОШЛОСТИ СЕ РАСПЛИЊАВАЈУ ПРЕД НАШИМ ОЧИМА

Швабе 41 на Јарињу- данас на Јарињу Србима пуцају у леђа њихови унуци...

Паника је велика међу тим, могу слободно да кажем, утварама прошлости… И наш председник, који никада није ни био „наш“- Ових дана није направио никакав „лапсус лингвае“, када је са нескривеним бесом и немоћи  рањене режимске звери, изјавио „(ми) лоше изгледамо, и изгледаћемо све лошије!“  Биле су то речи не „човека“, већ речи умирућег режима који се јавља са своје „самртничке постеље“… И Боже опрости ми на овим тешким речима- али тешка им земља била…

Лако ми је да то изрекнем, јер овде се не ради о никаквим људима, већ о утварама прошлости, вампирима једне изумрле идеологије, који нам се само наизглед приказују обучени и пресвучени у „људске љуштуре“, које изложене „сунцу истине“ (попут и оних „правих“ вампирских) пуцају и сагоревају, док њихови „власници“ умиру вриштећи, попут „вампира“ кога  је зла коб истерала на светлост… И Боже опрости ми на овим тешким речима- али тешка им земља била…

Утваре су то у којима нема скоро ништа људско, и чак ако и има понешто Србско- нема ништа светосавско, нема и не може да буде- јер они кују уроту против властите отаџбине и „рођеног“народа- удружени са антихристом, из ђавоље бриселско-вавилонске куле, и ко зна с киме још не …

Јер да није све тако, не би нам се на „српском трону“ и у скупштинским одајама народног (и)здања, устоличили синови и унуци црвених и ендехазијских „комесара“, као и многи други који су одавно „продали вјеру за вечеру“, и у њима, чак иако има можда понешто Србско, нема ништа светосавско, нити скоро ништа људско…

Утваре прошлости су и сви они који данас скрнаве и окупирају свету косовску земљу, камуфлирани у рухо „миротвораца“… И то је тако видљиво голим оком да ту више не треба ништа доказивати…  Скупила се тамо сва белосветска повампирена багра… И деца и унуци „ессесоваца“, и потомци усташа, као и они, свих других „скендербеговских“ и „ханџарских“ кољача- из не тако давне прошлости… И њих онда не треба демаскирати, јер то они сами раде много боље од нас…

И шта ће бољи доказ свему томе, него када-

Швабе, потомци самих себе, окупирају исте бункере из којих су пуцали у голорук Србски народ њихови очеви и дедови, и потом на Крстовдан ове године, из истих „бункера“ и они сами пуцају у леђа голоруком Србском народу…

Или када усташки синови и „синовци“ у хеликопторима заштићеним „црвеним крстом“ превозе до зуба наружене балисте- синове и „синовце“ скендербеговских кољача, да оружаном силом стварају границу, тамо где границе никада није било…

– И тада постаје све кристално јасно, и маске  са лица утвара падају… И онда их више не треба демаскирати, јер раде они то сами,  много боље од нас…

СВЕ ЈЕ ТО УЗ БОЖЈУ ВОЉУ…

Није сво то „расплињавање“ и магична светлост-  која полако али сигурно обасјава ову Србију мученицу- случајно, браћо и сестре мили… То је знак времена која долазе, али пре свега то је знак Божје воље и награде за све оне који су данас у Србији правоверни, али пре свега за вас, наше свете косовске мученике, и могу слободно да кажем- најправоверније међу правовернима…

Није случајно да сваког дана, на нашим барикадама слободе освану нови и све многобројнији светосавски ходочасници, који се у мрачним, кишовитим и студеним ноћима, провлаче стазама и богазама, поред режимских однарођених жандармеријских „сачекуша“,  и фашистичких НАТО снајпера…

Никако није случајно да су ових дана према светом Косову и Метохију кренуле непрегледне колоне братске руске православне помоћи, а да се на барикадама слободе устоличио сам „арханђео слободе“ у лику амбасадора Конузина… И свакако није случајно да у тренутку када је на барикадама слободе све више и више светлости и наде-  да нам овај однарођен режим очајничким гласом, и вриском пуним беса, али и безнађа, лично саопштава да он(режим) „изгледа лоше и да ће изгледати све лошије“…

Много тога сада зависи од нас самих, али и Свевишњи нам је указао пут, и послао нам је своје гласнике… На Српској „шекспировској“ позорници издаје и политичког блуда, завесе се дижу, и њени актери нам се приказују у свој својој беди и голотињи… „Арханђели“ Божји су међу нама, само треба да их препознамо…

Србија се буди полако, али сигурно, и  једном када се пробуди васцела, на овим просторима више ништа неће бити као пре… Знају то све режимске и надрежимске утваре из прошлости, и зато се тако очајнички боје сунца које се данас помаља на хоризонту наше отаџбине… И као што „он“ сам рече-  „изгледају лоше и изгледаће још лошије“- и све тако док попут легендарних „црних лептирова“ и сами не сагоре у пламену „уличне светиљке“…

Востани Сербијо, дошло је време слепи да прогледају, глуви да чују, и богаљи да проходају…

И онда нека буде борба непрестана…И онда нека буде воља Божја… И након свега, нека буде мир Божји у земљи Србији…

Заслужила је то наша Србија мученица, и сви њени Свети мученици који данас неустрашиво стоје на Барикадама Слободе…