КОСОВО И МЕТОХИЈА

Можда је лакше да се ћути… али ја бирам да говорим!


 

Примера је много… све гори од горег… а број је и већи него што га објављују… Трговина органима је велико зло, монструозан чин шиптара, за који су као награду добили нашу земљу на поклон…. Можда је лакше да се ћути… ал ја бирам да говорим. Нека се чује и глас оних у јамама, у масовним гробницама, оних спаљених, оних убијених, искасапљених… Чуј Србијо… Свете… Боже…  ТИ све знаш!
***************

Будући да сам и сама са Космета, тема киднапованих и несталих увек ме је болела, иако у мојој породици, Богу хвала, киднапованих није било. Било их је у мојој згради, у Гњилану.

Стан до нас, човек средњих година Миодраг Илић, погубљен је са својим оцем, пензионером остављајући четворо мале деце. Најстарија ћерка је имала 14 година, тинејџерка а најмлађе дете имало је тада тек три. Зоран, стан испод нашег, киднапован је, иако није био Косовац, већ Лесковчанин који је добио посао на Космету, јер је стручни кадар у области водопривреде. Никад му се једна кост није нашла. На првом спрату Мирко Јовић, Врањанац, жена Босанка, Српкиња, деце троје. Најмалађе беба, најстарије је тада имало 12 година. Нађен је после 7 година, то јест његова бутна кост, у кречани код Ђаковице… Био је тренер каратеа, велики хришћанин и причешћен је на Петровдан, па пострадао на тај велики празник…

Док сам била у другом делу Космета, а Бог ме је тако шетао по Космету, упознала сам дивну породицу која ме је одмах прихватила. Мајку и двојицу синова… Шиптари су киднаповали мајку, отац је био отишао код терориста, заменио себе за своју жену и од тад му се губи сваки траг, а жена је сама гајила синове. После 10 година стигле су тек понеке његове кости у кутијици, која је сахрањена… а у папиру који је стигао са њима писало је „умро природном смрћу, услед неке болести коју је имао као млад па се развила у заробљеништву“…

Примера је много… све гори од горег… а број је и већи него што га објављују… Трговина органима је велико зло, монструозан чин шиптара, за који су као награду добили нашу земљу на поклон….

Можда је лакше да се ћути… ал ја бирам да говорим. Нека се чује и глас оних у јамама, у масовним гробницама, оних спаљених, оних убијених, искасапљених…

Чуј Србијо…

Свете…

 Боже…  ТИ све знаш!

 

Извор: ФБ страница Глас Косова и Метохије

affiliate_link

Disclosure: We are a professional review site that receives compensation from the companies whose products we review. We tested and reviewed the web hosting sites ranked here. We are independently owned and the opinions expressed here are our own.

1 reply »

  1. …rece neko, tiho hodi zemnim sarom jer je svaka stopa natopljena i nevinom ljudskom krvlju…zaklela se zemlja raju da se svake tajne znaju…pade mi na pamet skorasnja vijest koja se vec usmeno prenosi-srpsko srce pronaslo Kosovo i Metohiju/COVJEK kojem je donirano srce sanjao je svog darodavca i imao je dovoljno novca i veza a prije svega Ljudskosti te je pronasao porodicu “prinudnog“ darodavca…/
    Nisam usamljen u zelji da saznam sudbinu zemnih ostataka svog /tada maloletnog …II svjetski rat…/ Strica Novice Radulovog Bogdanovica iz Ostre Stijene, koji je tada nestao…Vjerujem da mnogi imaju slicne zelje vezane za ta vremena, i zbog toga znam kako je onima koji su izgubili svoje bliznje, bilo na kojoj strani, a znali su ih, jer ja za mog Strica Novicu /Velikinog i Radulovog/ znam samo iz oceve price…
    Da se rascistilo sa prosloscu II svjetskog rata kao i sa zlocinima prvog rata te medjuratnog perioda, ni slucajno ne bi bilo onolikog zla pocev od l991.g.
    Jer, pjesnik rece, krv je ljudska rana naopaka…

    Свиђа ми се