Људи треба да мисле својом главом, треба рећи „не“ ономе што нам се сервира. Свако ко живи овде у Србији одмах када се пробуди треба да стане пред огледало, да каже: „Ово је моја држава, ја ћу то да решим, јер овде је живео мој деда и моји стари, и овде ће да живи мој син“.

________

Џон Боснић: Свако од нас је крив

Ово је на више начина необичан пројект. Први пут се догодило да наши људи из дијаспоре и одавде из Србије раде неки пројекат заједно, а то је модел за велике и крупне промене у Србији. Необично је да за један документарни филм људи дају добровољне прилоге, јер то обично финансирају фондови. Аутор је млад човек, који је радио две године бесплатно, како би дао своју слику узрока нашег страдања и како би покренуо снаге сличне његовој за демократски препород земље. Он жели да види шта се овде дешава и хоће да буде актер, а да за то не тражи ничију дозволу.

Некима овде то се не свиђа и филм је у почетку могао да се види само на интернету, али мало-помало људи су почели су да се питају: зашто се то не приказује код нас на јавним медијима. Режисер је успео да се пробије на једну телевизију, али су друге, много веће, укључујући и РТС, дале негативан одговор. Зашто филм не може да буде на јавном сервису Србије, ако може на било ком медију Аустралије, Канаде и још 80 земаља света? У главном граду људи се питају како је то могуће. Овај филм је оно што се назива широка демократска акција. Он треба да подстакне младе људе да се супротставе и кажу да не пристају на наметање. Оно што жели аутор јесте да у овој земљи сваки млади човек јавно каже: „Ја нећу више да живим овако, ово је моја земља, ја више нисам тај који ће да стоји по страни и да ћути“. Малагурски је кренуо путем правог отпора, не оног отпора који је програмиран из ЦИА. У земљи где је све продато за ништа, у земљи која не пружа перспективу нашој младости, њему је пало у дужност да кажу истину шта се заиста дешавало, али и да иде још даље, да каже шта би требало да се дешава. Истина, немамо демократске медије, али имамо ангажоване младе људе који нису под контролом страних актера овде и њихових тајних сервиса. Имамо неискоришћени капацитет, а то је расејање.

Боснић и Малагурски

Малагурски је правио прави „линк“ између наше економије и тога како смо изгубили контролу над нашом сувереном територијом. Исти људи, контролисани извана, направили су ужасне ствари и у разбијању СФРЈ издали Косово и Метохију. Ако погледате филм постављаћете питања. У Србији ствари нису добре. А ако нешто у Србији није како треба, свако од нас је крив. И ја, који нисам овде рођен, осећам се лично кривим. Ако један мали проценат нас у Србији почне да тако мисли, онда смо на првом путу. Људи треба да мисле својом главом, треба рећи „не“ ономе што нам се сервира. Свако ко живи овде у Србији одмах када се пробуди треба да стане пред огледало, да каже: „Ово је моја држава, ја ћу то да решим, јер овде је живео мој деда и моји стари, и овде ће да живи мој син“.

Србији су неопходне треба промене. Српском расејању треба дати право гласа како бисмо добили нову демократску власт.