Шта се крије иза Уредбе владе о административним прелазима

Објављено дана 29.12.2011. 19:25
Много више од гажења Устава, ова уредба је симбол односа режима према свом народу.

Бурна скупштинска расправа пропратила је Владину „Уредбу о контроли административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија“, како гласи пун назив уредбе која предвиђа интегрисано управљање прелазима између Србије и Косова и Метохије. Ипак суштина није дотакнута, јер су се сви напади сконцентрисали на правна тумачења, која одавно немају критичку тежину. Уредба је далеко опаснија од тога.

„Стефановић: Уредба је у складу са Уставом и законима“

Овај просечан новински наслов крије у себи опасну замену теза: уредба је у складу са чланом 123 Устава и у вези са Законом о Влади и Законом о министарствима, који прописују да Влада може да „доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона“. У овом случају не постоји Закон који ова уредба директно извршује и, практично гледано, правно је ништавна! Ипак, покојни премијер Ђинђић, у свом модернизаторско-мисионарском жару, владао је уредбама да би заобишао нестабилни парламент, па се овде пракса наставља (иначе, правна неутемељеност важи и за претходну уредбу по истом питању коју је донео – Мирољуб Лабус!). У том смислу, ово је само континуитет заобилажења Парламента када се одлучује о Косову и Метохији, и тај континуитет траје већ 10 година (2002. је донета претходна уредба).

Међутим, с обзиром на то да режим има већину у Парламенту, поставља се питање има ли уоште смисла подсећати на одговорност Парламента? Суштина је да се у заобилажењу демократских процедура крије дух тираније и тоталитаризма који се спушта пирамидално (у духу Уједињених монопола) – Брисел притиска режим, режим делује без демократских процедура – грађани трпе! Ту је суштинска веза Тадића и Ђинђића: обојица су мислили да преузимање одговорности значи непоштовање демократије када су суштинска питања за опстанак нације на дневном реду. Због тога и Шутановац може слободно да тражи улазак у НАТО без референдума јер – чему демократичност када је света крава реформи у питању?

„Уредба прецизира слободу кретања, у складу са договором постогнутим у Бриселу“

Када се каже прецизира, боље је рећи одузима се слобода кретања – прелазак алтернативним путевима није дозвољен (Члан 4 Уредбе) и новчано се кажњава: за групни прелазак 15 – 150 000 динара, а за индивидуални прелазак 5 – 50 000 динара. Такође, може се забранити кретање и настањивање у областима близу административне линије (Члан 13), као и изградња објеката (Члан 16), а за боравак на територији административне линије ради се посебна евиденција (Члан 17).

То значи да је могуће да, пошто је уредба ступила на снагу већ, српски полицајци кажњавају Србе који избегавају Јариње и Брњак. За Србе на КиМ, и за све српске родољубе, слобода кретања је слобода од Приштинских институција – а то им режим Бориса Тадића забрањује. Барикаде и алтернативни правци су највећи непријатељи ове уредбе, јер он Брњак и Јариње, који још увек нису пали под власт Приштине, ставља у исту раван са, нпр. прелазом Мердаре.

„Влада Србије усвојила је извештај о резултатима дијалога Београда и Приштине“

Извештај је, заправо, битнији од уредбе, јер се на основу њега доносе уредбе и остала документа битна за живот Срба на Косову и Метохији. У том смислу, уредба о заједничком управљању административним прелазима правда се потребом да се „обезбеди поштовање различитог гледања на функционисање контролних пунктова“. То значи следеће: поштујемо жељу Приштине да направи границу и излазимо јој у сусрет!

Такође, додатно се прецизира шта значи тзв. „слобода кретања“ – „у наредном, прелазном периоду, приштинска страна неће смети да спроводи своје прописе који се тичу одузимања српских регистарских таблица и докумената“. То значи да ће Приштинска страна смети да одузима српске таблице Срба са севера КиМ после прелазног периода и режим је на то пристао. На крају ће се испоставити да је Београд натерао Србе да прихвате Приштину, да их Брисел не би притискао.

Извештај садржи и превод Закључака, где се, у тачки један „Договорених закључака у вези са ИБМ“ наводи на основу којих правних норми су донети закључци који ће имати „највећи приоритет“: „У складу с Лисабонским уговором и релевантним законодавством ЕУ“. Простије речено – режим се позива на међународни уговор који нисмо ратификовали, па због тога и мора да се заобиђе Парламент доношењем уредбе. Како другачије послушати газде из Брисела, ако не обмањивањем грађана.

Сем овог позивања, Закључцима смо се обавезали и да „хармонизујемо своје законодавство са ЕУ тековинама“, што значи да ће се врло скоро и Законом прописати да на Косово можемо само када нам лупе Приштински печат у пасош. Издаја, нема шта!

За читање и уживање
Уместо закључка боље је изнети суштину, коју је расправа у скупштини мимоишла. Није највећи проблем што је Уредба неуставна – читава Ђинђићева владавина је била проблематична у том смислу, па и добар део међународних уговора потписан од 2000. па до данас. Проблем је што читав овај процес, који довео до уредбе, је вођен иза леђа јавности, што ће резултирати стварањем законског гета за Србе са Косова и Метохије, што ће Србија законима од административних линија направити границе – и што је све то донето мимо демократских процедура, дакле, диктаторски, у суштини.

Због свега тога, ова уредба је симбол колонијалне управе јер обједињује у себи све елементе оваквог начина владања. Они који су је донели, свесно су то урадили. Они који је прихвате, нису народ, него поданици.

Документа Владе Србије:

УРЕДБА О КОНТРОЛИ ПРЕЛАСКА АДМИНИСТРАТИВНЕ ЛИНИЈЕ ПРЕМА АУТОНОМНОЈ ПОКРАЈИНИ КОСОВО И МЕТОХИЈА

УРЕДБА О КОНТРОЛИ ПРЕЛАСКА АДМИНИСТРАТИВНЕ ЛИНИЈЕ ПРЕМА АУТОНОМНОЈ ПОКРАЈИНИ КОСОВО И МЕТОХИЈА ИЗ 2002.

ИЗВЕШТАЈ О ДОСАДАШЊЕМ ТОКУ ДИЈАЛОГА СА ПРИВРЕМЕНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА САМОУПРАВЕ У ПРИШТИНИ

ДОКУМЕНТ О УЛАСКУ И ИЗЛАСКУ

Извор: http://www.vesti011.com/2011/12/sta-se-krije-iza-uredbe-vlade-o-administrativnim-prelazima/