Аутор: Ратко КРСМАНОВИЋ, професор

НЕДОКУЧИВИ ЗЛОЧИНЦИ

30 децембар 2011, ФБР

Отети Срби са Косова и Метохије након доласка међународних „чувара мира“ 1999. године, постали су предмет најкрволочније делатности људи-звери, трговаца људским органима. Тамо где су некада били кампови за обуку терориста у северној Албанији, обављана је најмонструознија делатност над киднапованим Србима. Осим неких декларативних саопштења, ови злочини ни после десет година, никако да постану  предмет пажње и озбиљне истраге тог „хуманог“ запада, који је из „хуманитарних“ побуда устао у заштиту терориста ОВК са свим расположивим ресурсима за убијање и разарање са дистанце.  Отуда Космет данас представља власништво НАТО-а  којим  располаже у складу са интересима силе, односно земаља које представља та сила.  Ту је изникла и највећа НАТО база на Балкану, која је истовремено и концентрациони логор.  Породице чији су чланови отети од стране ОВК, са ранама губитка и изгнаника, још увек ломе престе у ишчекивању да се докучи истина и да се џелати и њихове вође открију и казне. Преостало српско становиштво у енклавама и на северу Косова и даље  стрепи од терора, од отмица, од стварних и могућих акција истребљења.

Улога квислиншке власти није да истражи и казни  већ да прикрије или маскира злочине и да амнестира окупатора и његове саучеснике за почињена недела. Подсетићу да је НАТО свој гнев и дуго припреману одмазду за непокорност Србије, реализовао 5. октобра, након првог круга гласања на председничким изборима, када је направљен најмоћнији савез врха криминала, дела тајних служби, ДОС-а, тајкуна и дела НВО. Овај савез, ојачан и разним навијачким групама, тада херојима а данас „хилиганима“, склепан по мери и укусу оних који су у претходних десетак година испробавали сва средства како би колонизовали Србију, како видимо, одолева до данас. Карактер и последице њиховог деловања сагласно интересима спољних тутора а наспрам интереса и потреба грађана Србије у значајној мери су демистификовани, као и саучесништво у својевсном наставку НАТО агресије на Србију, осведочено у амнестирању НАТО злочинаца, у отимању Космета, у претварању земље у НАТО тркалиште и свеукупном националном понижавању.

Да је неким случајем у Србији страдало стотинак врабаца или било које друге животињске врсте, сви медији, све странке, удружења, НВО сектор, знани и незнани, домаћи и страни… сви би устали у осуди починиоца и одбрану жртве. Међутим, када су Срби жртва, тада само одважни истурају груди на бранику истине и правде.  Те појединачне гласове по правилу надјача бука кивне хорде НАТО алијансе и њихових лобиста који годинама разапињу Србију.

Према томе, није реално очекивати да се неко од тврдокожаца актуелне власти Србије, озбиљније позабави убиствима и трговином људским органима на Космету, који су директни резултат НАТО агресије на СР Југославију 1999. године.