29.12.2011 06:45 танјуг

Све више деце бескућника у САД

МАЈАМИ – Према подацима које је прошлог месеца објавио Национални центар за породице без дома у Масачусетсу, око 1,6 милиона деце живи на улицама Сједињених Америчких Дрзава, у склоништима, мотелима или код рођака.

Председница Центра Елен Басук објашњава пораст броја деце која живе као бескућници од 38 процената у односу на 2007. годину рецесијом у земљи и све већим бројем породица које издражавају самохране мајке.

Недавни подаци које је објавио Амерички пописни биро, показали су да око 48 одсто Американаца живи у сиромаштву или са веома малим приходима.

Сиромашном породицом у 2010. години се сматрала свака она четворочлана породица која је имала годишње приходе мање од 24.343 долара.

„Ја то гледам свакога дана. Видим много деце и мајки који су бескућници и спавају у својим колима или у напуштеним зградама, старим аутобусима… Tужно је што живимо у земљи која има толико много, а много људи има тако мало“, изјавио је за Ројтерс АлФредо Браун (73) војни оФицир у пензији, заменик директора непроФитне организације Чепмен партнершип, која прима донације од већих ресторана да би помогла онима који немају.

Деца бескућници су релативно нов друштвени преблем у САД, где се обитавање на улици углавном повезивало са одраслима који конзумирају алкохол или су наркомани.

Породице бескућници су током 80-их чиниле тек један одсто свих бескућника, док данас оне чине трећину популације која нема свој дом.

Међу њима има и људи из средњег сталежа који су некада зарађивали и до 100.000 долара годишње, али су, у међувремену, остали без посла.

Већину чине породице у којима децу идржавају самохране мајке, али има и случјева где су оба родитеља остала без посла.

Недостатак дома одржава се и на образовање деце принуђене да живе у склоништима. Они се сналазе и школске задатке раде
користећи бежични интернет у ланцима брзих ресторана попут Мекдоналдса, а понеки од њих предани учењем покушавају да обезбеде стипендију за Факултет и тако извуку породицу из сиромаштва. Али то је веома редак случај.

Елен Басук каже да су лоши резултати у школи и здравствени проблем, оно што је уобичајна слика код деце бескућника.
„Tо су деца која немају шансу“, навела је она и додала да они представљају групу рањиву на свим Фронтовима.