БРИГАДНИ ГЕНЕРАЛ – ПИЛОТ СРЕТО МАЛИНОВИЋ: За част професије, за образ отаџбине!

23.12.2011. за ФБР припремио Далибор Миленковић

Данас је, након 27. година активне војне службе, у пензију отишао бригадни генерал, пилот Срето Малиновић.
Генерал Малиновић службу је након завршене ВА 1984. године започео у 98. Авијацијској Бригади у Скопљу, летевши на авиону Ј-21 а касније је преобучен за авион Г-4 и Ј-22.

Рат 1991. године дочекао је као командир авијацијског одељења, а након што је бригада пресељена на аеродром Лаћевци крај Краљева, унапређен је у команданта ескадриле, један од најмлађих икад на тој дужности у дугој историји српског РВ.

До 1996. године био је на Војно-Штабном усавршавању, а кад се вратио у активну службу додељена му је дужност начелника органа за оперативне послове, а после тога начелника штаба бригаде.

Пред саму НАТО агресију, крајем 1998., постављен је за команданта 98. Авијацијске Бригаде, и на тој дужности је дочекао рат.

Чувена је остала његова беседа пред полетање на задатак 24. Марта 1999. године окупљеним пилотима на аеродрому Лађевци, која само говори о величини и патриотизму, сад пензионисаног генерала:

,,Синови моји драги, Тигрови 98. јуришног пука!
Летесмо до данас хиљаде летова изнад наше отаџбине,
летесмо и уживасмо у њеној лепоти из ваздуха.
Али данас, данас вас не водим на један такав лет,
данас вас водим на лет са којег се можда нећете вратити.
Можда је ово лет у смрт, али не обичну, већ часну,
са хиљаду километара на час.

То је привилегија само нас одабраних.

И данас као необројено пута у нашој историји,
не наређује наша команда.
Србија нас зове анђели моји челични!
Иста она у којој проведошмо наше најлепше дане.
Србија зове!
Испод наших крила остаће наши градови,
наша деца, жене, мајке и очеви.
Не бацајмо љагу на наш образ,
нека вас води гесло са наше ратне заставе,
заставе 98. Јуришног пука:
ОТАЏБИНА ИЗНАД СВЕГА!

То гесло смо заједнички изабрали,
покажимо да нам је оно и на срцу.
Знам драги моји, да данас нема теже ствари на свету
него бити пилот ратног ваздухопловства.
Ни теже ни поносније!
Ја вам не могу обезбедити станове, веће плате, бољи живот.
Обезбедићу вам лет у вечну славу,
у коју ћу вас ја лично повести!
Зато за мном, крило уз крило као небројено пута до сада.
За част професије, за образ отаџбине.
На авионе!“

2001. године је постављен за начелника Одељења авијације у Команди Ваздухопловног Корпуса,а 2002. је завршио генералштабно усавршавање у Школи Националне Одбране.2005. године је премештен на дужност помоћника начелника Одељења за људске ресурсе, а 2006. на место помоћника команданта за операције.

2009. године,унапређен је у чин бригадног генерала, и постављен за заменика команданта Ратног Вазухопловства и ПВО Србије.На тој дужности је дочекао пензију,у коју је је отишао данас, након дуге и богате каријере.

У скоро три деценије службе, генерал Малиновић је једном ванредно и два пута превремено унапређиван, а одликован је 1991. и 1999. за показану храброст и огроман таленат у командовању у ратним условима. Био је и остао један од најкомплетнијих и најспособнијих команданата које је имала јуришна авијација у Србији.

У каријери је остварио преко 1000 сати налета, а летео је на 5 различитих авиона.

Желимо му да своје дане у пензији проведе у срећи и радости, угодно, онако како је и заслужио, предано радећи на одбрани Српског неба готово три деценије.