Исламски вук у социјалдемократској кожи

Памтите ли интервју Расима Љајића, који је 12. априла 1999. године дао сарајевским Данима? “И пре рата, постојала је етничка дистанца Срба према Албанцима, а сада је и сувишно говорити о степену међусобне мржње…”, рекао је тада Љајић. Претпостављам да данас на свету нема разумног човека, који ће тако олако превидети фреквенцију односа Албанаца према Србима на истом подручју.

Бивши секретар Странке демократске акције данас је социјалдемократа, иако је каријеру политичара започео као радикални исламиста, чије изјаве из деведесетих година, међу којима је поменута најбенигнија, вреди читати и памтити. Само захваљујући већем смислу за политички могуће, дистанцирао се од свог колеге Сулејмана Угљанина и приближио остатку Рашко-полимске области и остатку земље.

Расим Љајић игра предизборну партију коју политички обневидели Срби радо прихватају, жељни макар дашка људскости у политици, коју шармом и непосредношћу персонализује Љајић. Може ли политичка амнезија скупо да их кошта?

У пракси то значи да се име једног пословног човека са самог севера Србије, према поузданим изворима, тесно повезује са његовом новом Социјалдемократском партијом Србије. То ништа не би било чудно, јер богати пословни свет шаком и капом улаже у политичке странке, да се син тог пословног човека не доводи у најтешњу везу са Мевлудом Јашаревићем, вехабијом који је 28. октобра ове године ватреним оружјем напао амбасаду САД-а у Сарајеву.

Да ли је Расим Љајић, политичар са толико људскости у јавним наступима, у ствари исламски вук у социјалдемократској кожи? Да ли је нагла популарност Социјалдемократске партије Србије адут пројекта БАЛПА (балкански парламент), који је покренуо Рифат Саит, посланик Велике народне скупштине Турске, пореклом с Косова и Метохије?

Саит је у будући балкански парламент позвао Грчку, Албанију, Бугарску, Србију, БЈРМ, БиХ и Косово. Предвидео је да се седиште ове “нове Румелије” налази у Измиру, а да ће, за почетак, први чланови тог необичног парламента бити истакнути писци, политичари, новинари, академици и истакнуте јавне личности уопште.

Вреди поменути да је проф. др Дарко танасковић за Политику изјавио да је Саит био велики лобиста за албанску независност на Косову и Метохији, али и да често уме да помене и “агресију” Србије на БиХ.

Саит је члан Партије правде и развоја турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана. Његов БАЛПА пројекат отворено је подржао Есад Џуџевић, посланик у Народној скупштини Републике Србије, додавши приликом недавне посете Турској да ће следећа година бити стота година откако Турска више не управља балканским народима и да ће управо тај “јубилеј” бити прилика за учвршћивање веза Турске са “балканским народима који Турску осећају као своју земљу заштитницу у међународној заједници”.

У политици као и у животу у целини, поштујем јасне формулације и недвосмислености. Тако нарочито поштујем искреност изјаве Реџепа Тајипа Ердогана од пре неколико дана.

Ердоган је, наиме, Француској отворено запретио “тешким и непоправљивим последицама”, ако у Паризу буде усвојен закон, којим ће се за кривично дело прогласити порицање геноцида који су Турци извршили над Јерменима. Баш ме занима шта о пројекту БАЛПА заиста мисли Расим Љајић и како би његови будући посланици гласали на тему тог пројекта. А шта би тек Ердоган рекао Београду, да је на месту Париза?

извор: ГЛАС РУСИЈЕ