ЦЕНТРИ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД ПО ПРИНЦИПУ ПОЉСКЕ БОЛНИЦЕ!
Социјална заштита: 598.156 вапаја за помоћ

17. децембар 2011. (Новости)

СВАКА је година тежа од претходне, посведочиле би хиљаде оних којима криза никако да се оконча. Посла, зато, чини се, више него икада, имају социјални радници широм Србије. Кроз њихове руке годишње прође пола милиона најугрожнијих, па се сваки стручњак између два јануара позабави са 370 различитих судбина.

– Оперећени условима рада, а због екстремног повећања обима посла, центри за социјални рад функционишу по принципу пољске болнице – оцењује Лела Марковић, из синдиката „Независност“ Градског центра за социјални рад у Београду, који је са 17 „филијала“ и 82.883 корисника убедљиво највећи у земљи. – Стручни радници успевају само да „превију ране“, а „операцију“ су принуђени да одложе због енормног прилива нових неодложних захтева. Под оваквим темпом је немогуће одговорно и квалитетно носити се са тешким и сложеним предметима.
Колико је темпо (не)подношљив најбоље илуструје статистика. Око 1.600 стручњака у прошлој години бавило се проблемима 598.156 корисника, што значи да је сваки у једном месецу тражио најбоље решење за 30 различитих особа, и то без обзира на то да ли је реч о породичним свађама, злостављању или занемаривању деце, трговини људима или усвајању.

А број оних који закуцају на врата неког од 140 центара за социјални рад не смањује се већ годинама уназад. Напротив. У 2002. години помоћ је тражило 354.519 корисника, пет година касније 489.197, а лане безмало 600.000. Број запослених у социјалној заштити се, међутим, готово уопште не помера. Мали помак очекује се од Нове године, када би, како „Новости“ сазнају, посао могло да добије 211 нових радника.

– Министарство рада и социјалне политике је одредило норматив кадрова на основу застарелогпописа из 2002. године, уместо на основу последњих података Завода за статистику, који су обавезујући за сва правна и физичка лица.

Ово је произвело недопустиво мали број запослених на штету заштите корисника – каже Марковићева. – Додатни проблем је што локална самоуправа повећава обим обавеза центрима за социјални рад, а да то не прати одговарајућим повећањем броја запослених. Град Београд, на пример, финансира само 47 од 570 запослених у Градском центру, иако чак половина захтева долази управо са локала. Зато запослени у центрима за социјални рад често имају осећај да газе по минском пољу.
Синдикати и друштва социјалних радника упозоравају да се наша земља већ дуго веома лоше котира на ранг-листи квалитета услуга које пружа у социјалној заштити, и то само зато што су струци „везане руке“. У нашој земљи на 100.000 становника долази 1,57 социјални радник, али зато 9,93 неуропсихијатара, 2,7 психијатара, 2,3 психолога…

Ни у Заводу за социјалну заштиту, надлежном за рад свих центара, не крију да проблема не мањка.
– Чињеница је да из године у годину расте број корисника, па то истовремено значи да расте и појединачни број предмета по раднику, а драстично је повећан и број стручних захтева – каже Живорад Гајић, директор Завода за социјалну заштиту. – Уз све то се и социјални амбијент додатно усложњава, као и сама проблематика породице. А чињеница је и да све то није адекватно испраћено новим кадровима.

Пред запослене у социјалној заштити се, према речима Гајића, свакодневно стављају велике обавезе, а таквих је све више.
– Од почетка реформе, пет година уназад, развијено је чак 410 нових социјалних услуга на локалу, као што су дневни боравци, сигурне куће, подршка за становање штићеницима домова, помоћ у кући… Али, то све није поткрепљено стручношћу.

А квалитет рада у центрима може се подићи само – знањем.
– Овакво стање једино се може превазићи обуком, и то оном перманентном. Тек се усавршавањем струке може подићи квалитет рада на виши ниво – закључује Гајић. – Зато, Министарство рада и социјалне политике од Нове године уводи лиценце за све запослене у социјалној заштити, али и установе као што су домови за смештај старих, деце и омладине…

Убудуће ће овим послом моћи да се баве само они који за то имају дозволу. Обнављаће се на шест година. У међувремену ће сви морати да се стално усавршавају у свом послу како би га задржали. Иако синдикати имају оштре примедбе на ову методологију, у Заводу и ресорном министарству не сумњају да ће тек овакав начин рада донети бољитак свима у социјалној заштити:
– Поставиће се јасна правила и стандарди, а јавност ће тек тада знати шта може да очекује од, на пример, неког дома за старе, али и да ли је неки социјални радник добро обаваљо свој посао или је имао прекршаје који су га коштали привремене или трајне забране бављења струком.

ПОСВАЂАНИ РОДИТЕЉИ
У СИРОМАШНОМ друштву, у каквом живимо, у коме реформисти наступају са тенденцијом преписивања иностраних модела, постајемо сведоци пада социјалне заштите, немоћни да проблеме корисника, које годинама слушамо, решимо – сматра Лела Марковић. – А запослени на Министарство и град гледају као на родитеље који немају комуникацију, па бројним обавезама бесомучно оптерећују Центар, свако са своје стране, чији је обим немогућ за извршење.

У БЕОГРАДУ НАЈВИШЕ УРАЂЕНО
УСЛУГЕ Градског центра за социјални рад у Београду током прошле године добило је 82.833 корисника.
– Бринули смо о 3.734 деце и одраслих који су под старатељством, у хранитељску породицу сместили смо 776 малолетника, а у установе социјалне заштите 609 деце и 3.568 одраслих и старих – наоводе у ГЦСР Београд. – Усвојено је 19 малишана, процену потенцијалних усвојитеља прошло је 37 парова, 92 пара чека на усвојење, а деветоро деце је у фази адаптације у потенцијалној породици. Обезбедили смо додатак за туђу негу и помоћ за 3.792 лица.
Град је Београђанима проширио права, па је помоћ у кући користило 2.515 грађана, кроз прихватилиште је прошло 355 особа, дневне боравке 387. Једнократну новчану помоћ добило је 9.433 лица, а сталном новчаном помоћи подржана је 7.661 породица. Стипендирано је 175 студената и ученика, 11.561 породица је ослобођено плаћања дела рачуна за комуналије, бесплатан оброк у народним кухињама користио је 9.861 корисник…