ЦАРУЈЕ СМУТНО ВРЕМЕ!
КРАЈ ДРУМА СРП КЛЕЧИ,
НАД СРПОМ СРП ПЛАЧЕ,
У ЊЕМУ ВАТРА ЈЕЧИ.

ЦАРУЈЕ СМУТНО ВРЕМЕ!
ЗВЕЦКАЈУ СРЕБРЊАЦИ!
СРП НОСИ НАШЕ БРЕМЕ
И ЋУТЉИВИ СЕЉАЦИ.

О СРПУ КАО ДА ЗАВИЈАМ…
ЈЕДИНО ЊИМЕ СЕ ДИЧИМ,
ПОД СТИДОМ САВИЈАМ ШИЈУ,
НА СРП СКОРО ДА ЛИЧИМ.
…………………………………….
Првом плачу срп ми кумовао,
Првим дахом ПЕСМУ ЗАПЕВАЛА,
Кором хлеба срп ме одхранио,
Златаста ме поља очешљала.

Србска децо! Да не беше српа,
Род и народ наш би гладовао,
Све док сити вуци стражарише,
Крај плотова около Србије.

Децембар 95. г. Москва
Аутор, Слободанка М. Антић