Надахнуће моје, преци су ми славни!
Ја песник јесам и у сенци творим,
Ни пет пара нисам било коме дужна,
Зато Истину и без страха зборим.

За вас не постојим? Нећу ни ја с вама!
Европејски олош нећу крај огњишта
Што ми деле земљу без икаквог срама;
У мамонске шапе држе сва попришта.

Црне мутиводе, гњило вам је семе!
Није нам првина да носимо бреме!
У памћењу јесмо, јер корен имамо,
Завештања Немање не уништи време.

Много тога Србин на плећима носи.
Све срамно је сада, страшно и без наде…
Верујте ми! Прошлост нам је сведок!
СВАКА ИМПЕРИЈА ПОТРАЈА И…ПАДЕ!