Разговор са др Небојшом Кузмановићем након посете Косову и Метохији

ТАМО ЈЕ СРЦЕ НАШЕ СРПСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ    

Драга браћо и драге сестре ПРОБУДИТЕ СЕ! Срби на Космету бране слободу свих нас. На барикадама слободе данас су момци, девојке, жене, деца, монаси… Ови људи више требају нама него ми њима. Они нам показују да Слобода још није умрла, иако смо окупирани. Док Србија игра и пева Космет плаче. Покрени се и дођи у своје срце – на Косово и Метохију.Ћутиш мајко Србијо, ћутиш када ти децу пребијају, када ти пале конаке и гасе огњишта! Мислиш ли мајко да ће те туђа деца више волети? Мислиш ли мајко да ће те европско сунце више грејати? А не знаш мајко да ни мајка без деце своје не може бити и да те нико као и маћеху неће ценити ни волети.
Барикада на Јагњеници, Зубин Поток, Косово и Метохија, Србија.
Ваш Небојша Кузмановић

Ово је писмо које је својим пријатељима током три дана и две ноћи боравка на Косову и Метохију упутио др Кузмановић.

Др Небојша Кузмановић на Јагњеници

Већ дуже време сам носио потребу да одем на ову свету српску земљу, посебно након отворених сукоба између КЕЈФОР-а, односно Албанаца и нашег народа. Све оно што пишем, говорим и мислим, желео сам и да и видими и да доживим. Дакле ова моја посета је била лична и интимна, – рекао нам је након повратка књижевник и научни радник др Небојша Кузмановић.

– Повезао сам се са неким својим пријатељима, писцима, који су већ одлазили на Косово и Метохију и заједно са неким од њих преко Фрушке горе, онда Горњег Милановца, те уз помоћ монаха СПЦ пребацили смо се преко брда на Косово и Метохију…

Када сам тамо полазио рекао сам, баш као што имамо обичај да кажемо кад идемо у Црну Гору – идемо ’’доле’’. Међутим, схватио сам идући ’’доле’’ да сам стигао ’’горе’’. Наиме, долазак на Косово и Метохију је у мени пробудио тај осећај да смо ми у ствари ’’доле’’ а да су они ’’горе’’и да је то наш Партенон и Пантенон српске идеје и српске егзистенције. Јер, већина наших људи, сигурно 90 – 95 посто Срба и других грађана Србије сматрају да је не због Устава, како је то дефинисано, него због свега, просто због егзистенцијалног односа, да је Косово и Метохија саставни део Србије…

У крајњем случају сви потичемо или из Црне Горе или са подручја Косова и Метохије. Сад да ли је то била 1690., да ли је то било после пада Смедерева, да ли је то било сад у овим ближим сеобама, али сав наш народ потиче са тих простора – и то је наша колевка, то је наш центар, то је срце наше српске цивилизације.

Дакле то је био мој осећај и потреба да се тамо крене и без пуно припреме и помпе и без имало страха, с осећајем да чиним праву ствар… Обавестио сам најближе и неколицину људи, наравно и председика Општине, јер ово је национална власт која подржава овакве идеје и овакве жеље да се помогне нашем народу, да будем с њима, и понео мало дарова: кафе, шећера, чаја, нешто конзерви, јер је то оно што треба сада том народу на барикадама да има, ради окрепљења и освежења док дежурају, наставља причу др Кузмановић.

– То значи да људи у Зубином Потоку, у Митровици који имау легитимне органе власти, који имају земљу да обрађују имају и од чега да живе – тешко им је, али они раде, привређују, имају… Али кад наш народ овде размишља размишља да им треба понети неку одећу и обућу и тако даље, али то заиста не треба. Треба да им дамо себе, а то подразумева да учинимо оно што је најтеже да – ОДЕМО НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ, и то треба учинити, јер је то порука наших Срба са Косова и Метохије, са којима сам провео те две ноћи и три дана – да им ништа не треба осим братске руке, осим да дођемо и да будемо с њима. То могу бити писци, могу бити жене, мушкарци, младићи, јер границе између уже Србије и Косова нема и тако је наш пут и текао. Нисмо хтели да идемо путевима на којима је КЕЈФОР, односно НАТО пакт, који легитимише, нисмо желели да нас легитимишу странци на својој земљи и кренули смо алтернативним путем, међутим како је то све наша земља – дакле нема алтернативних путева – пошто је свака стаза и богаза наша земља. – Све то је дакле прави пут, а сви прави путеви воде до срца – до Косова и Метохије.

У Зубин Поток стигли су у петак око пола два – ту су их људи доста добро прихватили. Све је било организовано. Један студенски дом је преуређен и у њему се врши прихват људи.
– Ту смо се мало освежили и кренули смо с нашом браћом на барикаду Јагњеница која ће постати, у ствари која је постала, по мени, – наш српски Зид плача. Сама симболика имена Јагњеница долази од имена јагње које је Божје створење, и кад они сами кажу идем на Јегњеницу значи иду на барикаду која је блиска Богу, а у понедељак ујутро је КЕЈФОР учинио на оно што му није мандат да чини – растурио је ту барикаду која се у ствари није налазила на путу и није спречавала пролазак, пошто је омогућавала Србима из Зубиног Потока да имају везу цестом, путем са Косовском Митровицом. Они су сада пресекли нама пут и гетоизирали Србе у Зубином Потоку на Јагњеници, наставља др Небојша Кузмановић.

НАТО војници секу жицу на барикади

– Они су то већ почели да чине кад смо ми били у ту суботу (26. новембра) ујутру и почели да режу бодљикаву жицу, били смо на метар- два од тих војника – и видели смо са су то момци од неких двадесетак година, али који су се отворено ставили на страну непријатеља српског народа и који су почели да чине насиље. Дакле, ја сам сведок и спреман сам да сведочим свуда јер говорим истину, да су барикаду на Јагњеници напали и разрушили НАТО војници желећи да испровоцирају сукоб наравно. Знају се разлози – јер сврха је да се покаже да је Косово независна држава, а наши људи у овим општинама – њих има 50.000, желе да покажу да је то њихова – српска држава и зато тих 18 барикада тамо постоје.

Н. Дедијер
Извор: НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ (Nedeljne novine) – Bačka Palanka