ПО СРБИЈИ ВЕКОВИ ХОДАЈУ

Ој створови гвозденастог лика,

Сатанска сте слика и прилика,
А њему је гнездо у топузу!
Проклето вам са огњишта семе,
Сплетеног од штапа и канапа,
Па би Земљу крвцом да натапа,
Свуд по свету због нафте и злата.

Тамо где сте, там и останите,
А Србије славне се маните,
ЈЕР СРБИЈОМ ВЕКОВИ ХОДАЈУ,

Носећ мошти храбрих витезова,
Што не тљеју но су чудотворне,
Освештане од самог Господ
И тропрстом својега народа.

Баш у време Рождественог поста,
Војну дигла сатанска ергела,
Да би Србе, Православље смлела,

Ал се Србље на жртвеник даде,
Теби Боже! Помилуј им главе!
У СТРАДАЊУ ТВОЈЕ ИМЕ СЛАВЕ!

Аутор, Слободанка М. Антић
13. новембар 2011