6 replies »

1. Zero, podržavam tvoj stav i jedini koji se odupreo papi ( namerno pišem malim slovoma njegovo ime) je episkop Artemije i zato su ga osudili .Pa što je prilikom njegovog smenjivanja 7 episkopa bilo protiv? Jesu li i oni kriminalci? Zašto i oni nisu smenjeni? Jasno, jeretici nisu hteli da šire priču o istini svog otpadništva- ekumenizma pa su udarili na Artemija Svetosavca. Naš patrijarh mi više liči na osobu kojoj je obećano mesto đavoljeg kardinala „jezuitskog generala-crnog pape“ od Vatikana“ pa je i sam razočaran ishodom svog neizbora za gore navedenog počeo nešto da se zalaze za KiM. Osoba je bez kompasa.:)) Ako nije tako što ne eskomunicira Lavrentija, Irineja Bačkog, Kačavendu i Anfilohija koji ljube episkopu Rimskom ruke na mnogim prijemima koje je katolička crkva organizovala, što dokumentuju razne slike .Smejurina!:)) Srebroljubci:))) Više vole pare i od nas običnih građana koji živimo od svoje plate i teškog rada a ne od verovanja u nešto:)) Što se tiče Isusa Hrista oni za njega mare samo kada treba dignu novac sa njegove ikone i za taj novac sipaju evropremijum u svoj blindirani audi i kada ga pomenu u negativnom smislu sebi u bradu jer zbog njega moraju da nose mantije pa nemogu da nose svoja Hugo Boss odela (inače Hugo Boss je pravio odelo za SS oficire-poznate ljubitelje Srba u Dahau i Aušvicu).

   Свиђа ми сеСвиђа ми се

2. Evo i sajta Đorđa Bojanića, ima dosta toga zanimljivog da se sazna. Po meni jedan od boljih istorijskih sajtova

   https://sites.google.com/site/djordjebojanicistorija/

   Свиђа ми сеСвиђа ми се

3. Предлажем свима да прочитате књигу ЈЕЛЕНА 93, аутор-Миле Кордић

   Свиђа ми сеСвиђа ми се

4. Ево мало детаљније о овом догађају, пошто горе нисам напоменуо св. Марка Ефеског који је исто имао огромних заслуга да се ова унија не призна, као и велика заслуга нашег Светог Ђурађа који једини није дозволио свом патријарху приступ на том скупу ( па, само тај чин је сигурно изиритирао папу ) сви шаљу своје претставнике, само Срби не ( шта вам то говори…) једини ко није потписао од присутних био је Марко Ефески…ево о том догађањима у наставку.
   Велики је био одјек у православном свету и народу то што је једино српски патријарх одбио да дође на тај скуп-сав православни свет га је славио као свог патријарха а великих заслуга за то је имао и Ђурађ.

   У то време, 10. јуна 1439. године, умре етари Патријарх Јосиф не потписавши ипак унију, коју неће потписати ни свети Марко, митрополит Ефески и заменик Патријарха Антиохијског и Јерусалимског. Тада папа навали на цара и на источне епископе да признају не само римске лажне и јеретичке догмате него и врховну папску власт над целом Црквом и целим светом, позивајући се при томе на лажне документе неког Исидора и тобожње „завештање“ цара Константина, што је све било исфабриковано у Риму, да би се макар и лажним документима потврђивало незајажљиво властољубље папско. Свети Марко је и тај захтев енергично одбио и изјавио: „За нас папа представља само једнога измећу патријараха, али и то – ако би он био православан“. Но папа као неки тиранин, и бедни, невољом прикљештени, цар издајица, и остале издајице око њега, најзад потпишу срамну унију, пљунувши тиме на све одлуке свих Васељенских Сабора и светих Отаца својих. Један православни епископ успео је да побегне и не потпише, док свети Марко није хтео да бежи него је јавно и пред царем и пред папом одбио да потпише ту лажну и богопротивну унију. Када је видео да на акти о унији нема потписа Марковог, за толико интелигентни папа Евгеније извикнуо је: „Дакле, ништа нисмо урадили!“ Ипак је властотубиви папа тражио да му се свети Марко доведе на суд због тобожње непокорности њему, који је свој престо уздигао више облака. По наређењу царевом свети Марко изађе пред папу, као оно некада Велики Василије пред оног гордог епарха Модеста, и на оптужбе и на претље папине да је јеретик и да ће бити осуђен, јер се не потчињава одлуци коју сви потписаше, он одговори: „Нисам ја без разлога чврст у своме мишљењу, нити нађох да не ваљају неке од мојих речи, које с Божјом помоћу изговорих раније у Ферари и сада овде у Флорентији. То такође није нашао нико од вас, нити ико други. Ја ни по чему нисам сличан ранијим јеретицима, него баш сасвим супротно. Јер сваки од тих јеретика увек је уводио нешто ново и страно и туђе Цркви Христовој, и то су Оци у своје време изобличили као лажно, и затим одбацили и проклели. И уопште Црква Божја свуда и свагда отсеца и одбацује новачења и пребива у древним предањима и стварима, тојест у апостолским и светоотачким догматима, што се и ја по моћима својим старам да чиним, благодаћу Христа мога, макар ме снашло и хиљаде смрти . . . А што велиш да ћеш да ме осудиш, знај да су Сабори Цркве осуђивали као бунтовнике само оне који су нарушавали неки догмат и проповедали своју јерес. Зато је Црква најпре осуђивала ту њихову јерес па онда и вођу те јереси и њене поборнике. Но ја уопште нисам проповедао своје учење, него сам се само држао оног учења које је Црква у неповређеном облику примила од Спаситеља нашег и у њему неотступно пребивала до данашњег дана, а које је учење и римска црква држала до времена отцепљења. Треба пре свега, ако смете, да осудите оно учење (о Духу Светом) којега се ја држим, па онда мене да судите. А ако то учење ви признајете за побожно и православно, зашто сам онда ја достојан казне?“ Тако се свети Марка избави од папских канџи, и 26. августа 1439. врати се натраг у Цариград.

   Избавивши се тако по великом промислу и заштити Божјој из латинских беда и опасности, са сјајем и славом исповедника светитељ Божји се врати у отаџбину. И би дочекан од свих и свакога у Цариграду као проповедник и сведок (μαρτυς – мученик) Истине. Сакупљени православни народ свих узраста и сваког звања поздрављао га у престоници, и клањао му се тражећи од њега неку реч благослова и побожне поуке. Јер православни и верни народ нипошто није хтео да призна ни да погледа оне издајице Православља, и никако није учествовао на багослужењима са тим отступницима од вере. И поред свег насиља царске власти и присутних папских легата унија није могла бити спроведена, нити је ишта значила за народ и верни клир, на челу са светим Марком.

   Свиђа ми сеСвиђа ми се

5. Колико ја знам, Руси тада нису имали патријарха, већ је унију потписао московски митрополит. Такође унију није потписао ни цариградски патријарх који је умро прије пописивања уније. Унију су потписали сви грчки епископи сем Светог Марка Ефеског. У Цариграду је народ стао уз Светог Марка и побунио се против уније, то није било због Срба. Оно што је истина је то да је Свети Ђурађ запријетио смрћу српском патријарху ако се појави у Фиренци. То показује колико су наши преци били одаи Христу, за разлику од ових владара и владика данас који су одани само новцу.

   Свиђа ми сеСвиђа ми се

6. Јединстрвен смо народ зна се ми смо људи „више расе“, са Србима сви се пореде да би знали колко вреде. Од кад је света и века од почетка до краја. Љиљана Ћуић

   Свиђа ми сеСвиђа ми се