Nastavite na glavnu stranicu ldp.rs

Graani Srbije,

Dužni smo da budemo hrabri onda kada nam je

Srbija obeshrabrena. Dužni smo da govorimo

istinu Srbiji u kojoj je lakše lagati druge i sebe.

Dužni smo da odbranimo naše pravo na Srbiju

u Evropi i Evropu u Srbiji.

Svi mi, dobronamerni graani, borci za evropsku

Srbiju od 9. marta do 5. oktobra, ogorceni

smo zbog mnogih proneverenih ciljeva.

Posebno smo nezadovoljni zbog nepotrebnog i

opasnog povlaivanja proevropske Vlade antievropskoj

histeriji i strategiji da balvani sa dva

carinska prelaza na severu Kosova blokiraju

dobijanje statusa kandidata i datum pocetka

pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

U zemlji bez vremena, gubitak statusa kandidata

ili kandidatura bez datuma pregovora

znacice samo još jedno ubijanje normalne

buducnosti, još jedno propadanje svega što

je u Srbiji opstalo, još jednu izolaciju na periferiji

Evrope svih koji iz Srbije nisu pobegli.

Za konfuziju u kojoj smo se našli najodgovornija

je politika vlasti, koja je svojim kalkulisanjem

i oklevanjem vrlo ozbiljno ugrozila evropsku

orijentaciju društva i vitalne interese koji

od nje zavise. Zato neka više niko ne ocekuje da

bez reci statiramo u obracunu koji se vodi

protiv evropske Srbije. Mi danas ne možemo da

uradimo poslove koje jedino može da uradi

vlast. Oni koji vode Srbiju moraju da preuzmu

odgovornost za njenu evropsku buducnost.

Ukoliko se opredele za istinu, videce nas koji

više ne možemo da cekamo, kako kroz minsko

polje krcimo evropski put Srbiji koju oni vode.

Tužna je zemlja koja sebe trajno osuuje na

patnju kroz borbu koju vodi protiv sopstvene

evropske buducnosti. Strašna je cena laži svih

koji umanjuju težinu 9. decembra. Znacaj tog

datuma pred nama Srbija ne razume, kao što

nije razumela pad Berlinskog zida ili posledice

pristajanja na politiku rata i zlocina. Zato

treba da se zna da ce nas, ako ne odgovorimo

istinom i demokratskom mobilizacijom, gore

nego devedesetih godina, razoriti surovost

ideje da Srbija može bez Evrope.

U Srbiji se taj decembarski dan doživljava i kao

pretnja i kao šansa. Kroz njega se prelamaju i

naša prošlost i naša buducnost, i pozitivna i

negativna energija Srbije. Uspesi i neuspesi,

sreca i razocaranje, radosti i strahovi naše generacije.

Zbog toga se svojim jasnim stavom o

buducnosti zemlje moramo suprotstaviti

politickoj hipnozi kojom se umanjuje stvarni

znacaj Evrope za Srbiju. Nestacemo u

samoizolaciji koja nam se nudi kao castan

odgovor na navodno necasnu Evropu.

Ne smemo da se povlacimo pred lažima kojima

se krije crna statistika Srbije. Mi smo

najsiromašnije evropsko društvo, sa najmanjom

platom i penzijom, najvecom stopom

nezaposlenosti, najmanjim investicijama,

najvecim rastom duga, najnefunkcionalnijim

obrazovnim sistemom i najvecim odlivom

mozgova u Evropi. To nije slika naših sposobnosti,

nego cena pogrešne politike. Cena koja

ce rasti sve dok tu politiku ne napustimo.

Užasno je što deo politickih, verskih, privrednih

i kulturnih snaga u zemlji svoj interes

prepoznaje u toj istorijski najdubljoj rupi u

kojoj se možemo naci ako izgubimo evropsku

buducnost. Mi imamo vlast, ali nemamo

državu. U zemlji koja statira u evropskim

integracijama nemaposla dok vas „vlast“ ne

zaposli, nema sporta dok mu „vlast“ ne

predsedava, nema kulture bez pecata „vlasti“,

ni medija koje je „vlast“ poštedela svoje

ureivacke politike.

Dobro je što smo mi te realnosti svesni, i što

smo spremni da borbom za evropsku Srbiju

jasno kažemo u kakvom svetu želimo da

živimo. Smisao vidimo samo u Srbiji promenjenih

prioriteta, zemlji slobodnih graana koja

je konacno pronašla mir sa sobom i susedima,

društvu kojim vladaju pravo i efikasne institucije,

zajednici koja ceni i podstice znanje, rad

i uspeh, razvija konkurenciju i otvara ekonomiju,

modernizuje sve zaostalo. Samo tu

ideju vreme može potvrditi kao pozitivnu viziju

društva koje zna šta ce sa sobom u 21. veku.

Danas, kao zrelo društvo, sposobno da racionalno

rasuuje o sopstvenim interesima,

treba da se okupimo oko ideje preokreta koja

vodi Srbiju u Evropu. Moramo svojom snagom

naterati zvanicnu politiku Srbije da donese

neophodne odluke, promeni kosovski kurs,

iskoristi najvecu šansu i ispuni najvecu obavezu

ove generacije.

Naš odgovor na katastrofu kojom preti

ujedinjeni antievropski front mora biti jasan,

odlucan i snažan. Zato želimo da ujedinimo

sve koji su za Srbiju u Evropi, okupljeni oko nje

kao jedine ideologije koja danas predstavlja

izbor zemlje. Sve naše razlike, sva naša

razocaranja podredimo borbi za Srbiju u

Evropskoj uniji. Sada je potrebna mobilizacija

svih snaga protiv bede i zaostalosti.

Odbijamo da se povlacimo i pravimo kompromise

s antievropskim uzurpatorima naše

buducnosti. Ne smemo i nemamo pravo da

odstupimo pred istim idejama koje su nas

devedesetih gurnule u krvavu avanturu, koja

se okoncala istorijski najvecim porazom Srbije

i srpskog naroda. Mi smo završili u izbeglickim

kolonama i redovima pred ambasadama

zemalja u koje su nam otišli najbliži, dok je

Srbija osramocena zlocinima koji su u njeno

ime pocinjeni prema drugim narodima i njoj

samoj. Te snage su se sada ujedinile oko

zajednickog cilja, da podignu barikade na svim

putevima koji nas vode ka Evropi. Zaklanjajuci

se iza parola kosovske nesrece, koju su oni

skrivili, Evropu proglašavaju za neprijatelja

Srbije i svih Srba na svetu, prizivaju novu

nesrecu na Kosovu i tragediju u Srbiji, ponovo

raspiruju mržnju prema susedima i prete da

cemo biti lider novog haosa.

Evropa nam je prvi državni interes i zbog

stotina hiljada graana Srbije koji žive i rade

u njoj, i zbog toga što na to ogromno tržište

izvozimo 80 odsto svega što izvozimo, i zbog

investicija i fondova, i zbog toga što je

Evropa i sistem vrednosti kojem težimo i

podrška i solidarnost u nevolji. Evropska

unija nam je u antifašistickoj istoriji, u

politici, ekonomiji i tehnologiji, kulturi i obrazovanju,

u igri, u svemu.

Nepriznavanjem kosovske istine i stvarnosti,

ne menja se ni ta istina, ni ta stvarnost.

Kosovo nije pod suverenitetom Srbije od rata

’99. i Kumanovske kapitulacije, nakon koje se

Srbija s Kosova povukla. Zbog toga strategija

„I EU i Kosovo“ znaci ni EU ni Kosovo. Izmeu

evropskih država nema ni carinskih ni

granicnih barijera, a naša Vlada, koja tvrdi da

vodi Srbiju u Evropu, rizikuje da nam ta ista

Evropa zatvori vrata zbog cetvorice carinika

na dva carinska prelaza. To niko ne može da

razume, niti iko razuman u Srbiji može da

razume Srbe koji Srbe na Kosovu hrane

mržnjom prema Albancima sa kojima žive,

pozivajuci ih, sve cešce, da na Kosovu opet

prolivaju krv.

Srbija mora da promeni politiku ako želi u

Evropu. Umesto starih kosovskih parola,

treba nam nova politicka hrabrost. Društvo

pokrecu vredne ideje, baš kao što ga

uništavaju falsifikati, u šta se pretvorila

današnja kosovska politika vlasti. Potrebna

nam je vizija Srbije koju ce vreme potvrditi, a

ne demantovati. Ideja koja treba da ucini

jasnim horizont koji stoji pred nama.Takvu

viziju i ideju ne možemo dosegnuti ukoliko

smo izvan Evrope, u stalnom sukobu i

nesporazumu sa vodecim demokratskim

državama sveta.

Zato verujemo da je borba za Srbiju u Evropi i

Evropu u Srbiji jedina ispravna i poštena politika.

Zato Srbiji treba preokret!