Министарство финансија направило је план прихода и расхода за следећу годину, који ће ових дана показати званичницима Међународног монетарног фонда, али анализа показује да је минус у државној каси и даље изнад границе постављене законом. Како „Политика” сазнаје, првобитни јаз од 75 милијарди динара знатно је смањен, јер се у последњих неколико месеци много ствари променило.

Преговарачка позиција нашег тима је тесна и када је о другом фискалном правилу реч. Јер, јавни дуг се већ, према подацима Министарства финансија, приближио законом дозвољеној граници од 45 одсто, а према некима је и прешао ту линију.

А када је о буџету за ову годину реч, ММФ ће првенствено желети да види да ли је из сопствених прихода неких буџетских корисника, као што су Фонд за заштиту животне средине и Буџетски фонд за воде, на пример, могуће уштедети девет милијарди динара. Ребалансом, односно прекрајањем државне касе, предвиђено је да ове надлежне институције не потроше тај новац. Фискални савет је у свом последњем извештају овакву уштеду описао као „тешко изводљиву”, али ипак могућу, јер су прошле године буџетски корисници уштедели седам милијарди динара. Због тога су чувари државне касе и оценили да је добро то што се у ребаланс буџета уводи додатна гаранција за остварење овог плана. Чланом седам овог закона предвиђено је да се средином новембра процени укупни резултат по основу финансирања из сопствених прихода буџетских корисника. Што значи да уколико Мисија сада утврди да ови буџетски корисници нису довољно уштедели, ребалансом је предвиђено да се аутоматски примене додатна ограничења њихове потрошње.

Без обзира на то што су буџетске бројке за следећу годину овако тесне, економисти ипак оцењују да су наше преговарачке позиције лагодне. Тако Мирослав Прокопијевић, председник Центра за слободно тржиште, не сумња да ће договор бити постигнут, јер је ММФ својим меким ставом поприлично размазио нашу владу.

– Нису они више онако „строге чике” као што су били. Зато не верујем да ће затезати. Верујем да ће се направити неки предлог буџета за следећу годину који ће бити у складу с правилима, али ће ребаланс бити неизбежан – каже Прокопијевић.

Он сматра да се фискална правила, која су пре годину дана унета у закон о буџетском систему у нашој земљи, не узимају озбиљно, јер Фискални савет нема овлашћења да казни прекршиоце.

Да је у начелу тешко направити буџет за следећу годину слаже се и Владимир Глигоров, професор на Бечком институту за међународне економске студије.

– Али не верујем да ће то толико бити проблем у овом разговорима већ више у следећим. Мислим да је ММФ свестан да се не може превише очекивати од ове владе, тако да ће вероватно тежити да услови следећи кабинет који дође после избора – закључује Глигоров.

Економиста Владимир Круљ сматра да је онога тренутка када је, према подацима Министарства за финансије, јавни дуг дошао до нивоа од 44,4 одсто БДП, било јасно да веома танка линија дели ниво јавног дуга од законског максимума, тако да и мала промена курса динара у односу на евро може да помери јавни дуг преко законског максимума.

Аница Телесковић

(Политика)