Душан Марић посланик СРС у Скупштини Републике Србије:

Расправа 31.10.2011, за ФБР транскрипт припремила Б. Диковић

Даме и господо, поштовани грађани Србије,

и ова расправа показује, да крв из последњих ратова, које је изазвала Хрватска, у којима је убијено 120.000, а рањено 550.000 људи, још није престала да кључа. 2.000 хрватских жртава још увек није сахрањено. 450.000 Срба не могу да се врате у Хрватску својим кућама. Хрватска војска својим хеликоптерима превози шиптарске царинике  на прелазе Брњак и Јариње.

Имамо нерешено питање границе на Дунаву. Пред међународним судом правде води се судски поступак по тужби Владе Републике Србије против Републике Хрватске за најтеже злочине: за злочин против мира, за злочин геноцида, за агресију.

Парламент у Загребу доноси одлуку да хрватски ратни злочинци који су масовно убијали српске цивиле не могу да одговарају за те злочине, а пет дана касније, ми у Београду, у српском Парламенту расправљамо о склапању сппоразума са Хрватском у области одбране. О добросусједским односима?

Ја само питам – гдје је ту памет?

Гдје је ту минимум памети, минимум националног достојанства, минимум националне и државне одговорности.?
Ја ћу овдје да се осврнем на неколико разлога за склапање споразума  са Хрватском које смо чули.
-Прво, каже: упознавање са искуствима Хрватске у међународним мисијама.

Ја не знам чему нас Хрвати могу да уче: како за рачун Американаца учествују у окупацији Косова и Метохије, или како за рачун Американаца убијају онај несрећни народ доле у Авганистану?

-Друго образложење каже: размена искустава у трансформацији војске.

Каква црна трансформација? Па по диктату Американаца обе војске сведене на ниво десет батаљона. Слушајте само како се зову бригаде Војске Србије: Прва бригада, Друга бригада, Трећа бригада, Четврта бригада. У Хрватској: Прва бригада, Друга бригада, Трећа бригада, Четврта бригада. У Босни исто тако. Па једино о чему могу да разговарају то је како да се препознају ако дође до неке нове кланице, да знају ко је из које Прве бригаде.

-Следеће образложење гласи, каже: организација заједничких војних вјежби. И чули смо да је једна од тих војних вјежби већ одржана на полигону Еуген Кватерник. Тај полигон се налази код Петриње, на територији која је под заштитом Уједињених нација, коју је Хрватска противправно окупирала.
-И сад ја стварно постављам једно питање: Без обзира на све што сте урадили, да ли је заиста могуће, да је Влада Републике Србије српске војнике послала да вјежбају на полигону који носи име овог чувеног усташког злочинца?

Овде смо већ чули  да се овај споразум већ увелико примјењује.  То је рекао и представник владајуће коалиције Саша Дујевић.

 -Ја још једном постављам питање: Како је могуће да Влада Републике Србије примјењује један споразум, посебно споразум који се тиче осјетљиве области, као што је област одбране, а да тај споразум није потврђен у Парламенту? Чему онда служи ова расправа?

У споразуму пише да ћемо ми са Хрватском сарађивати у изградњи планова одбране. А сви знамо, значи мала дјеца у Србији знају, свако српско мало дјете зна, да је Хрватска увјек била највјернији и највећи савезник свих оних који су нападали Србију, као што знамо да је Хрватска потенцијални савезник свих оних који потенцијално могу да угрозе Србију.

Од кога ће то нас Хрвати да бране, заједничким плановима?  Можда од Њемачке са којом су у последњих 60-70 година три пута извршили агресију на српски народ, извршили два злочина геноцида?

Или можда заједнички план одбране од НАТО пакта, са којом су испланирали и извели ове злочиначке акције Бљесак и Олују? Или можда заједнички план одбране против Хашима Тачија?

А Јадранка Косор, у тренутку највеће кризе на Косову и Метохији, кад је објективно постојала могућност да дође до рата, брже-боље жури у Приштину и хушка Хашима Тачија да изазове рат. Изјављује тамо како су Хрватска и Косово одвајкада највећи пријатељи.

Сад ја постављам питање: заиста, како је могуће да Србија буде пријатељ са неким ко је највећи пријатељ Хашима Тачија? Да ли је нормално да Борис Тадић буде пријатељ са Јадранком Косор и са Ивом Јосиповићем ако су Иво Јоспиповић и Јадранка Косор према сопственом признању најбољи пријатељи Хашима Тачија?

Ја постављам и питање: зашто са Хрватском није потписан споразум о разграничењу? Ви знате да имамо спорно питање разграничења на Дунаву. Зато што
они неће да потпишемо тај споразум. Знате, они су узели Западну и Источну Славонију, узели Барању, узели Срем, узели Лику, Банију, Кордун, Средњу Далмацију и то им није доста. Имају десну обалу Дунава, али би, ако могну, да отму мало и лијеве обале.

Како је могуће да двије земље потписују споразум о сарадњи у области одбране а немају рјешено питање разграничења? На коју се онда то територију односи?

Рецимо: постигнемо договор о заједничкој одбрани, антиракетни штит. Ми тражимо да се постави на десној обали Дунава, они кажу: не, поставићемо га на лијевој, то је наша територија.

У члану 11. каже се: док борави на територији државе примаоца особље државе пошиљаоца, у овом случају Хрватске, уживаће правну недодирљивост. Значи: одговараће у складу са националним законодавством.

Знате шта ово значи? Значи да ће хрватски војници на територији Србије бити правно недодирљиви, као што су правно недодирљиви војници НАТО пакта. Ово
практично значи: да припадник хрватске војске који је убијао српске цивиле у Госпићу, у пакрешкој пољани, на Купресу, хипотетички значи постоји ова могућност, дође у Србију као члан ове мисије, и може поново да почини злочин на територији Србије. Знате шта ће се догодити по овоме споразуму – ништа. Човек ће сјести у возило којим је дошао на територију Србије, напустити територију Србије, отићи у Хрватску.

Влада овде предлаже и склапање два споразума са Словенијом: о изручењу и споразум о сарадњи у кривичним стварима. Немамо ништа против тога, али скрећемо пажњу да се ти споразуми односе на безначајно мали број људи, углавном на криминалце. А ја постављам питање: зашто прије нисте рјешили питање 10.000 Срба, поријеклом из Србије, који живе у Словенији, којима је Влада Републике Словеније 1991. године одузела држављанство и ти људи значи десет година већ живе као грађани другог реда. Живе илегално у Словенији, живе као таоци словеначке власти.

И да завршим, ми из СРС не мрзимо Хрвате, имамо чланова странке који су Хрвати, имамо функционера странке који су Хрвати, напротив, сматрамо да у будућности Срби и Хрвати треба да живе у добрим односима, да граница између Хрватске и Велике Србије на линији Вировитица-Огулин-Карлобаг треба да буде граница спајања, а не граница раздвајања.

Међутим, у постојећим околностима, у околностима кад на следећим парламентарним изборима једну хрватску листу прдводи Бранимир Главаш, човек који је правоснажно осуђен на 11 година за злочине које је починио над српским цивилима, у условима кад Хрватска његује резултате ратних злочина етничког чишћења, у ситуацији кад би нас хрватска власт, они јавно изјављују, попили као чашу воде, ми не можемо да пристанемо да гласамо за овај срамни, увредљиви споразум.

Видео: http://www.youtube.com/watch?v=7dwoc9Wuzso&feature=related