У редовним, месечним порцијама руски амбасадор у Београду Александар Конузин уздрма српску политичку јавност, тек да га не заборавимо.

Крајем августа Цеца Ражнатовић, тек осуђена на наногицу, била је гост на пријему у руској амбасади, а Борис Тадић, такође присутан, наивно је мислио да ће он бити звезда вечери.

Онда се половином септембра Конузин упитао „Има ли овде Срба?“ на некаквом београдском скупу о светској и регионалној безбедности, па пошто на питање није добио задовољавајући одговор скуп је напустио да би колико сутра освануо на бандерама, не амбасадор, него плакат, на коме је писало “Конузина за председника!“

Крајем ове октобарске недеље ЛСВ је затражио од надлежних органа да се амбасадор Конузин прогласи за персону нон грата у Србији и по кратком поступку протера. Саопштење тог садржаја потписао је Ненад Чанак, лидер ЛСВ-а.

Према Чанковим речима, уколико се то не учини сада, може се очекивати директно уцењивање демократски изабраног руководства Србије испоруком енергената, а прва следећа слика су “руски тенкови испред Скупштине Србије”.

“Здрав разум и слободарске традиције налажу да се то не дозволи и да се понови историјско ‘Не’ руском хегемонизму. Очигледно је прошлом ‘Не’ истекао рок трајања”, рекао је Чанак.

Чанак резолутним захтевом и оштром реториком само подгрева вечито српско надгорњавање у два табора: за Русе и против Руса. А повод је, овај пут, Конузиново обраћање присталицама Српске напредне странке на скупу у Нишу, где је амбасадор похвалио нарастање СНС-а као националног фактора, што смо знали и без његове интервенције.

Нисам, међутим, сигуран да ово „дување у леђа“ Николићу и Вучићу њима помаже да саставе владу, једном кад буде избора.

„Руски фактор“ није никада био пресуђујући у домаћим изборним надметањима, па Конузин само охрабрује већ убеђене који су по правилу гласали за Српску радикалну странку, од које се двојац напредњака одметнуо пре три године када су скинули дрес са Шешељевим ликом и бројевима „два“ и „три“ и маскирали се у Бориса Тадића.

Али, њихова публика не да се заварати. Аплаузом су поздравили амбасадора Русије, представнике Кубе и Кине, а звиждали су представницима амбасада неких западних земаља, плус Црногорцима.

Рекао бих да у овој фази превремене изборне кампање СНС у јавности још није направио одмак од силних “отечествених фраза” и епске повике око Косова, а само с тим тешко ће добити мандат.

У сенци Конузина, а још више Чанковог бомбастчног саопштења, остала је и „бела књига“ којом је с позорнице Чаира махао Томислав Николић и која, по његовим речима, садржи рецепт за опоравак Србије.

Сви су се дохватили дипломатског протокола, углађености и етикеције, фразетина о руско-српском пријатељству, или обрнуто, косовске и предстојеће изборне битке и у магли тих тема нестала је из јавности „ бела књига.“

А можда људи збиља имају рецепт!

(Блиц)