‎31.10.2011 07:00   За ФБР припремила Б. Диковић

СИРT – Родни град пуковника Моамера ГадаФија Сирт платио је високу цену, јер му је пружио уточиште у завршним данима борби у либијском грађанском рату.

Већи део медитеранског града са булеварима оивиченим палминим дрвећем и луксузним вилама је уништен. Цели квартови су ненасељени, са огромним рупама од граната на кућама поцрнел…им од ватре и гарежи. У граду нема струје ни воде. Улице пуне остатака од рушевина и дхубрета су поплављене водом из пукнутих цеви.

„Ово је некада био диван град, један од најлепших у Либији“ рекао је АП-у Зарук Абдулах (42) универзитетски проФесор, стојећи испред своје тешко оштећене породичне куће. „Данас Сирт изгледа као што су после рата изгледали Лењинград, Газа или Бејрут“, каже он.

Сирт је некада уживао повластице старог режима у погледу инвестиција и послова. Данас након шест недеља борби многи од 140.000 његових становника сматрају да је то било безобзирно намерно уништавање од стране осветнички расположених побуњеника.

Иако неки криве ГдаФија да је рат довео у родни град кријући се у њему у завршним данима, становници су сада опхрвани бригом због обнове јер не очекују неку помоћ од либијских прелазних власти.

Већина мртвих је изгледа уклоњена и на брзину сахрањена, али над градом се још осећа упорни смрад трулежи и распадања.
Битка за Сирт је почела средином септембра, око месец дана након што су револуционари, како су себе називали, овладали већином Либије, укључујући и главни град Tриполи. Сирт, на око 400 километара југоисточно од Tриполија, је било једно од последњих бастиона ГадаФијевог отпора заједно са још два места које су контролисале његове присталице.

Отпор у Сирту је био жесток и после три недеље борби снаге Националног прелазног савета су напредовале само пар стотина метара у граду. Интензивирањем борби и довлачењем тешке артиљерије и тенкова од стране револуционара већина становника је напустила град и у њему су остали само најокорелији приврженици ГадаФија за кога се тада није ни знало да се ту склонио. Већина је мислила да је ГадаФи побегао дубоко у пустињу настојећи да утекне из земље.

А ГадаФи се крио управо у Сирту тих завршних дана рата, живећи по напуштеним кућама у дистрикту бр. 2 са малим окружењем од двадесетак људи међу којима је био и његов син Моатасим. Када су противници окружили тај дистрикт, ГадаФи и његови следбеници су покушлаи да побегну у конвоју који су напали НАTО авиони на аутопуту у предграђу. Остало је већ историја.

Борци из приобалног града Мисрате су предводили борбе за ослобођеје Сирте и ГадаФијево хапшејне. Они су га и убили и изложили његово мртво тело у Мисрати као троФеј.
Становници Сирте сада мисле да су људи из Мисрате намерно разорили град далеко више него што би он био разрушен у борбама јер су хтели да поравнају неке своје рачуне.
Tоком протеклог викенда више од 50 тела је нађено у башти хотела Махари који се налази на обали мора. Према налазима истражитеља Хјумен рајс воча хотел је био у рукама побуњеника током борби и у време смрти пронађених становника града.

фараџ ал-Хемали, житељ Сирте који је био међу онима који су открили тела, каже да су на више од 25 тела биле везане руке и ноге. Крв је натопила траву што указује да су сви ту и убијени. Већина су били цивили и симпатизери ГадаФија и свима је пуцано у главу или груди, каже он.

Хјумен рајтс воч је позвао нове власти да спроведу истрагу онога што је назвао „очигледном масовноим егзекуцијом“.

Међутим, Ибрахим Беителмал, представник војног савета Мисрате негира да су борци из тог града одговорни за злочин. Он каже да верује да су то ГадаФијеве присталице убиле своје другове који су одбили даље да се боре. По његовим тврдњама и разарање Сирта су намерно урадиле „ГадаФијеве снаге како би укаљали представу о побуњеницима“.

Зарук Абдулах, проФесор универзитета, одбацује такве тврдње, оптужујући борце из Мисрате да су убили његовог 34-годишњег брата Хишама, који је био цивил и једини грех му је што је остао да чува кућу.