КРИВ САМ ШТО САМ СРБИН

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Ја, Радован Живановић из Крагујевца,

Рођен на Ваведење Пресвете Богородице 1939. године.

Одоворно изјављујем пред Страшним судом:

Крив сам: што се зовем Радован,

Што сам жив и што сам Србин

Што Њих има хиљаду а ја сам сам

Што ми чукундед престави душу с турског коца

Прадеда паде од бугарског бајонета

А деду Хрват из Сиска уби

Крив сам што ме сећање служи и што то знам.

Крив сам што ми оца на вешала дигоше Немци и обесише

У Крагујевцу код Бојаџића млина

За време другог светског рата и Адолфа канцелара

А имао је двадесет седам година, ни дан више

Крив сам што имам четри ћерке и једног сина

И што верујем у Христа бесмртног цара..

Крив сам што ми у грудима куца срце топло, живо

Што њиме живим, волим и праштам, не трајем трговином

Крив сам што сећањем предвиђам, оптужен за око урокљиво

Што славим славу и колач преливам вином.

Крив сам што на шамар добијен образ окренем други

На трећи напуним пушку и браним људску част

Крив сам што по цичи зими кад су часови тмуше дуги

Марићевића јаругу сањам а на њу с неба силази власт.

Крив сам што су ми Држава и Црква на земљи и на небу

Озидане каменом и душама светим

Крив што намерника сваког огрејах на топлом хлебу

Крив што заборавих да злу треба да се светим.