Сет Џеј Френцман

25 новембар 2010

У свом последњем чланку(Крвава Коегзистенција, Нов.23), један од Израелских водећих новинара-истраживача проучава сву бизарност и ужас, као и мало познате корене трговине људским органима  на Косову. Скоро сви умешани у те прљаве послове су били људи од угледа и на положајима у својим срединама.

Средином новембра, светски медији су известили да је Интерпол расписао потернице за седморицом чланова илегалне групе за трговину људским органима. Они су били оптужени за руковођење клиником под називом Медикус у Приштини, главном граду Косова. Већина медијских кућа је била жустра у објављивању чињенице да су двојица осумњичених, именованих у Интерпол извештају на 46 страница, били Израелци. Показали су много мањи интерес у идентификовању осталих чланова тог интернационалног ринга- Турака и Албанским муслимана.

Само је један Изреалац, Моше Харел, био тражен од стране Интерпола у вези са организацијом. Други Израелац, Заки Шапира, је био наведен као (осумњичени) помагач- без подизања кривичне оптужнице. Турски доктор и пет Албанаца су кривично оптужени за њихове улоге у више кривичних дела попут „трговине људима и нелегалног обављања медицинске професије.“

КОРЕНИ ове организације сежу наизглед само до блиске прошлости. Судећи према извештајима, Луфти Дервиши, уролог и професор на Приштинском Универзитету, је посетио једну конференцију у Истанбулу, 2006. На тој конференцији се распитивао за неког од колега који би могао да врши трансплантације органа. Убрзо га је контактирао турски држављанин, хирург Јусуф Сонмез, који је већ био познат у „свету илегалне трговине људским органима.“

Сонмез има свој веб сајт на коме тврди да је комплетирао студије хирургије на Истанбулском Универзитету- Медицинском Факултету 1984, и да је експерт у пресађивању бубрега.  Према новинарском чланку од 3 Новембра у Хуријету он је такође радио у турском министарству здравља. Прво пресађивање са живог донора је урадио 1993, да би по његовим тврдњама до 2006 урадио више од 1,300 пресађивања бубрега. У 2005 је имао своју приватну болницу у Истанбулу. Турски медији наводе да је његова болница судски затворена после полицијске рације 2007, а он и његов брат Булент ухапшени. Тадаје само условно осуђен.

Сонмез је опет дошао у сукоб са законом због крађе људских органа 2008. Његова докторска дозвола је суспендована и било му је забрањено да се бави својом професијом шест месеци- што су локални медији оценили као „млаку“ казну. У то време Турске новине су га називале „Турским Касапином“, а Харијет гаје чак назвао „Франкештајном“. 2010, када је обелодањена његова умешаност у трговину људским органима на Косову, он се појавио у Азербејџану, потпуно слободан да настави да се бави својим „крвавим бизнисом“. Његов статус у овом моменту није јасан.

Током 2006, у врхунцу своје моћи, док је руководио својом клиником, Сонмез је контактирао косовског албанца Дервишија. Након тога је контактирао Турчина-Израелца Харела, који је према влади Косова рођен 1950 у Турској. Харел је наводно „идентификовао, регрутовао и пребацивао жртве, као и руководио исплатама „кеша“ пре операција.“ Сонмез је такође контактирао Шапира, који такође има богати криминални досије у области трговине људским органима. Шапира је својевремено био Шеф одељења за пресађивање бубрега у Белинсон Медикал Центру у Пети Тикви у Израелу. Такође је био члан Белагио Специјалне Групе за „глобалну транспортну етику“. Почетком 1990-тих, да би избегао етичку комисију због разних прекршаја, он је побегао у Турску. Шапира је 2007 ухапшен у Турској; где је успео да се повеже са Сонмезовом болницом. Након свега тога, Сонмез је довео Харела и Шапиру у Приштину да помогну са „радом“ Дервишијеве клинике. На челу клинике је формално био Дервишијев син Арбан. Илир Рећај, косовски званичник из министарства за здравство, је издао клиници дозволу за обављање уролошких прегледа, што је према Интерполу било само камуфлажа за „оно“ што се тамо уистину дешавало.

У Октобру 2008 сумњу полиције је привукао случај сиромашног човека који је нађен напуштен на Приштинском аеродрому, још незалечен након „вађења“ бубрега. Након тога је уследила полицијска рација на Медикус клинику где је откривена читава организација за трговину људским органима, која се бавила намамљивањем сиромашних и очајних људи из земаља попут Турске и Русије, обећавајући им 15,000 евра, а потом продавајући њихове органе и до 100,000 евра. Након ове полицијске акције Рећај је добио отказ, а 4-ог Новембра је ухапшен Харел.

НО СУДЕЋИ према другим изворима изгледа да се пипци ове афере протежу много даље. Српски магазин Блиц тврди да је Дервиши учествовао у убиствима и отимању органа Косовских Срба који су били отети од стране Албанских терориста у време Косовског рата 1999.  После рата настављене су гласине да Косовски Албанци држе Српске затворенике у логорима у близини Косовске границе са Албанијом.

Контигент Шпанског КФОР-а је покушао упад у село Врело (дејствујући на основу информације о заточеним Србима у том селу), али им је наређено да се врате на почетне позиције. Бивши Главни Тужилац УН Трибунала за ратне злочине на територији Југославије, Карла Дел Понте, је у својој књизи из 2008 тврдила да је најмање 300 Срба убијено ради трговине њиховим органима, на краткој дистанци од Косовске границе у Албанском градићу Бурелу. Озлоглашена „клиника“ у Бурелу је постала позната као „жута кућа“, али требало је да прође време све до 2004 да би била посећена од стране тима УН-а који је истраживао наводе оптужбе. У то време, од свих доказа су успели да пронађу свега неколико трагова људске крви.

Према Блицу, током Косовске кризе 1998, један сведок је изјавио Српским ратним тужиоцима да је лично видео Др Лутфија Дервишија на локацијама где су вађени органи Српским затвореницима да би касније били продавани. Други Српски извор такође тврди да је Шапира био умешан 1999 у организовање вађења и трговине
органима, и према часопису Политика, он се појавио исте године у Македонији да би учествовао у сличној „операцији“. Та тврдња је утемељена на томе што је Шапира био повезан са круговима из Турске који су подржавали косовске Албанце у току рата.

Што год да је случај, изгледа је недавни скандал са трговином људским органима само једва видљиви део мрачног облака који се надвија над Косовом годинама, и које (Косово) је постало Европски центар за трговину људима и људским органима.

То што чини цео овај случај тако шокантним је да су скоро сви умешани били угледни професионалци у својим срединама. Професор из Приштине, члан Косовског Министарства Здравља, Истанбулски доктор и пионир у трансплантацији органа, и бивши Шеф трансплантационе службе у Беилинсону. Какве су то демонске силе ушле у те људе? Каква је то мрачна коегзистенција, где се Турчин и Израелац удружују да краду људске органе?

Да ли та организација има корене у прљавом рату који се дешавао на Косову 1998-1999? Анти-Израелски и анти-Семитски медији би желели да усмере фокус на
Израелску умешаност у трговину органима, али оно што овај случај показује је то да цела позадина ове приче иде много дубље и има много више узнемиравајуће
корене.

Коментар редакције „Балканских Студија“:  Наравно да се ништа од овог не би дешавало да администрација у Приштини није ОВК(Албански мафијашки насилници) око којих, својих интернационалних патрона-  Вашингтон (први и пре свих других) је уздигао огромни заштитни зид „ћутања“ да би спречио било какве оптужбе, које би могле да поткопају лажи које „оправдавају“  НАТО рат 1999 и његове последице.

Превод:
Миодраг Новаковић

Извор:
http://www.balkanstudies.org/articles/kosovo-organ-harvesting-plot-thickens