Отпор у Санџаку

21 септембар 2011, 19:30 ФБР М. Новаковић,  Данас: С. Новосел

НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ ФБР: Како је то обимно документовано у домаћим и страним медијима, и од стране неких не-западних влада, међународна организација „Отпор“ са седиштем у Београду, је обавештајно-субверзивна организација- финансирана и обучавана од стране западних обавештајних служби, у сврху насилне промене режима широм света „ненасилним методама“. Данашњи српски режим је на власт управо дошао њиховим нелегитимним обавештајно субверзивним методама (петооктобарским државним ударом против Милошеивића), и то је један од разлога зашто припадници Српског режима на челу са Тадићем тако слепо и беспоговорно служе данас западним интересима, а не интересима „властите“ земље. На следећем линку можете сазнати нешто више о овој криминалној групи: „ПУКОВНИК Р. ХЕВЛИ: КАКО СМО СРБИМА ПОДМЕТНУЛИ ОТПОР“. У наставку следи оригиналан чланак из листа Данас:

Нови Пазар – Поједине невладине организације, народни посланици из Санџака и неколико одабраних медија у Новом Пазару, електронском поштом добиле су саопштење у чијем потпису је стајало – Отпор Санџака.

Према сазнањима Данаса, иза санџачког Отпора је десетак студената са новопазарског и осталих универзитета у Србији, који су опредељени за грађански Санџак. Циљ им је супротстављање свим видовима радикализма и екстремизма у било којој форми и са било које стране, а саопштење је само први корак у низу планираних активности.

У саопштењу Отпора Санџак се оцењује да се „већ неколико година Санџак суочава са политичким, економским, социјалним, верским и другим проблемима који оптерећују све његове грађане“. Посебно се наглашава оцена да у последње време ситуацију покушавају да дестабилизују верски представници „односно муфтија Муамер Зукорлић“. Отпор Санџака оптужује муфтију Зукорлића да „својим радикалним националистичким изјавама, непримерном злоупотребом вере, институцијама Мешихата Исламске заједнице, ширењем говора мржње, покушава да допринесе погоршању међунационалних односа и политике дестабилизације Санџака“. Због свега овога аутори саопштења за јавност упозоравају „јавност са стварним и правим активностима муфтије Муамера Зукорлића“. Све је набројано у једанаест тачака.

Муфтију Зукорлића оптужују да од раскола у ИЗ показује „апсолутистичку моћ и деспотизам“ манифестујући је тиме „што је отпочео да се обрачунава са својим неистомишљеницима“; да је ИЗ постала „приватна породична мануфактура, интересна заједница појединаца, ортачко друштво са неограниченом одговорношћу чији циљ је бахато присвајање вакуфске имовине, пљачкање санџачке дијаспоре зарад личног богаћења маркираног муфтије и то све у име ислама“. Оптужбе се односе и на ограђивање земљишта у кругу овдашњег Здравственог центра где је пре неколико година постављен камен темељац за изградњу исламског центра, на коришћење просторија Факултета за исламске студије у центру града, на пословање Интернационалног универзитета чији је председник муфтија Зукорлић… На крају саопштења стоји да „Санџаку долази време за Отпор“.

Сеад Биберовић, програмски координатор НВО Урбан-ин, сматра да је незахвално да се коментарише саопштење „иза кога не зна ко стоји“.

– Чини ми се да ово саопштење може да буде охрабрење многима у редовима Исламске заједнице у Србији, који су, такође, незадовољни оваквим понашањем муфтије Зукорлића, а немају храбрости да му се отворено супротставе. Лично бих желео да то јесте почетак организовања верника – припадника исламске заједнице која за циљ има супротстављање муфтији Зукорлићу и садашњем руководству које га у потпуности подржава у злоупотреби институција Исламске заједнице у личне сврхе – оцењује Биберовић. 

Миливојевић: Нестало креативности

Срђан Миливојевић, народни посланик и некадашњи отпораш, каже за Данас да се од 2001. појавило „седам, осам групација људи“ који су користили назив Отпор.

– То говори да је нестало креативности, јер има толико имена која могу да се користе као одговор на евентуалну друштвену, политичку и економску кризу. Не видим потребу да се користи или злоупотребљава име Отпора. Наравно, ми у Отпору смо се борили да свако може без страха да искаже свој политички став, незадовољство, критику власти, али не знам ко стоји иза тог назива. Имали смо добру организацију у Сјенци и Новом Пазару. Нисмо се као отпораши делили ни географски ни регионално, још мање верски или национално – закључује Миливојевић.