До Космета и назад: Писмо једне православне Србкиње Оцу духовном…
18 септембар 2011
„Ето, оче, њима је јако тешко. Њихов дух све више клоне, а осећају се као отписани пук мајора Драгутина Гавриловића.
Мало је оних који су своју нејач послали у централну Србију, а много је више пак оних који су сви спремни да својим телима, тачније – животима својим и својих најмилијих – бране вековна огњишта на нашој светој земљи Косову и Метохији.
У њима страх за живот овоземаљски као да више и не постоји и сви – као да су глинени голубови – су спремни на то да буду колатерална штета издајничког како Српског режима тако и кукавичје опозиције.
Иначе – на самом Јарињу – са стране централне Србије дешавања готово и да нема јер “наша“ полиција не дозвољава људству да приђе ка Јарињу нити да пође ка Космету. Али – ту треба мудар и инсистирати све док не пристану – позивавши се на права кретања, и на личну одговорност…
А са Косметске стране Јариња – збивања су поприлично напета. Народа нема довољно јер упада у апатију услед неимања подршке, и од умора – као да посустаје.
Такође, народ је – по мом мишљењу – недовољно организован и без правих и искрених вођа који им недостају.
Мањка им чак и свештеничка подршка на Јарињу, и тек ту и тамо се појави на блиц неко свештено лице ком тај назив баш и не пристаје…
Непријатељске снаге се метар по метар спуштају низ колски пут који води од пункта на Јарињу до иза паралелне шодер блокаде коју смо ми поставили, а тај пут је такођер – мада не баш нешто превише добро – исто шодером блокиран.
Није свеједно када НАТО војници спуштају жицу све ниже и ниже а онда потом поставе поруку „СТОП ИЛИ МИ БУДЕМО ПУЦАЛИ“ на њу, не због страха по овоземаљски живот него због свести да из сата у сат губиш метар по метар своје земље, образа и части, слободе, да губиш донкихотовску битку коју само Божијом Промишљу и Милошћу можемо добити у своју корист.
Успут – сваки пут када на неколико сати на то брдашце изнад Јариња – на ком је иначе и малено Србско гробље – слећу хелихоптери који довлаче што људство што – ко зна шта – народ се узбуни и отрчи до те жице постављене на стрмини брда између њих и нас…
Такође, туга је што међу немачким НАТО снагама има и Руских војника који – као део НАТО-а већ имају РФИД-чип у себи, и ту су – а ипак – и даље мисле да су Православни…
Јуче су долазиле 2 ТВ екипе из Русије. Са једним од њих сам поприлично и подуго поразговарала и тај разговор снимљен. Но, о том ћемо већ причати очи у очи.
Још увек ми је грч у грудима и не могу баш лако ни да дишем ни да јасно формулишем мисли о свему.
Под јако тескобним утиском сам и … Надам се да ове информације нису… неприличне…
Праштајте…
Са Богом.“
(Име и презиме наше Сестре- аутора овог текста су познати редакцији ФБР, писмо објављујемо у оригиналу, сагласношћу аутора)
Категорије:ДЕШАВА СЕ...














Pismo moramo da pročitamo mi ostli u „užas-u“.
Ako nastavimo da trpimo ovo stanje, izdaćemo naš narod..
Ne smemo da ih ostavimo na „milost“ i nemilost onima koji su im vadili organe i prodavali ih za nezavisno Kosovo..
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Немачке окупационе снаге ће браћо и сестре као и претходна два пута проћи исто. Окупатор ће почети са изгладњивањем, а завршиће стрељањем ђака у Косовској Митровици. То Срби знају, доживели су већ. Зато памет у главу. Никаква међународна управа за север која ће после три месеца предати власт Шиптарима. Чувајте се Немаца, браћо и сестре. Злочинци су то.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Srbijo probudi se
Свиђа ми сеСвиђа ми се
upravo tako..ali sta bi mi srbi trebalo da radimo kad su opet ti nemci jaki i njihov uticaj u svetu je mocniji vise nego ikad..
Свиђа ми сеСвиђа ми се