Рашчињени епископ рашко-призренски Артемије није данас изнео одбрану пред истражним судијом Вишег суда у Београду, већ је искористио своје право да се брани ћутањем.

Монах Артемије требало је да буде саслушан у истрази поводом захтева тужилаштва за проширење истраге због сумјне да је са сарадницима оштетио Српску православну цркву за око 1,5 милиона динара.

 „Због обимности захтева за проширење истраге данас једноставно није било могуће да изнесе одбрану, па је искористио своје право да се брани ћутањем“, рекао је Танјугу његов бранилац Бранислав Тапушковић.

Захтевом за проширење истраге обухваћени су и власник грађевинског предузећа „Раде Неимар“ Предраг Суботички и Јелена Шубаревић, као и одбегли анхимандрит Симеон Виловски за којим је расписана међународна потерница.

Саслушање Суботичког и Шубаревићеве заказано је за сутра, после чега би истражни судија требало да ли ће покренути истрагу против њих.

Проширење истраге затражено је на основу кривичне пријаве СПЦ од 15. јуна ове године.

Симеон Виловски је одлуком Црквеног суда лишен монашког и свештеничког чина, а бивши владика Артемије је рашчињен одлуком Сабора СПЦ.

Против Виловског и Суботичког истрага је покренута још у фебруару 2010. године због сумње да су малверзацијама оштетили фонд епархије за око 350.000 динара.

Виловском, кога је Грчка прошле године одбила да изручи Београду, суди се у одсуству и за њим је расписана међународна потерница, а Суботички је зимус пуштен да се брани са слободе.

Тужилаштво захтева истрагу због сумње да су владика Артемије као епископ епархије рашко-призренске, Виловски као његов секретар и овлашћени за заступање епархије, Суботички као власник Епархијског центра „Раде Неимар“ и Шубаревићева као надзорни орган од 2007. до краја јануара 2010. у Београду – „прекорачењем службеног положаја прибавили корист Суботичком у износу од 1,5 милиона динара“.

Према наводима захтева тужилаштва, то је учињено тако што је Миливоје Марковић, благајник Епархије рашко-призренске у Грачаници по налозима Артемија или Виловског, а „без сагласности надлежних црквених органа са рачуна епархије исплаћивао новац предузећу ‘Раде Неимар’ на име радова на реконструкцијама и адаптацијама манастира“ на подручју Епархије.

Утрошак новца је „Раде Неимар“ правдао кроз „привремене и окончане ситуације“ које је одобравала и потписивала Шубаревићка, а да је притом вредност изведених радова била мања од новца уплаћеног или радови нису ни били изведени, па је СПЦ, односно Епархија, оштећена за 1,5 милиона динара.

У току 2009. на име изградње храма Свете Тројице у Вучи, грађевинском предузећу „Раде Неимар“ уплаћено је укупно 7.727.530 динара, наведено је у захтеву тужилаштва.

У периоду од 20. септембра 2007. до 2008. на основу уговора о поправци крова на црквама у Мушникову, Богошевцима и Цркви свете Богородице у Плањану, грађевинском предузећу „Раде Неимар“ уплаћено је 3,19 милиона динара – 1,4 милиона као аванс од 100 одсто након закључења уговора, а после је наплаћено још 1,79 милиона.

Вредност средстава је била мања од изведених радова, навело је тужилаштво.

У захтеву се Артемију, Виловском и Суботичком на терет ставља да су извршили продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја у саизвршилаштву, а Јелени Шубаревић продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја у помагању.

Виловском се, према захтеву тужилаштва, на терет ставља и да је у периоду од 13. маја 2004. до 20. јануара 2006. на Косову и Метохији присвојио новац у износу већем од 1,5 милиона динара, који му је био поверен као игуману манастира Бањска, тако што су му из благајне Епархије рашко-призренске исплаћена 3,65 милиона динара.

Иначе, Синодска комисија која је утврђивала канонску одговорност рашчињеног владике Артемија тврди да су готово све малверзације у пословању Епархије обављене с његовим знањем и уз његов благослов.