Писци који су раније у црногорским школама изучавани у оквиру наставног предмета српски језик и књижевност, сада су у новом наставном предмету црногорски језик и књижевност потпуно занемарени или се појављују спорадично.

Професор књижевности Босиљка Томић казала је да је у програму за основну школу и гимназију, за Наставни предмет црногорски језик и књижевност, дошло до масовног изостављања писаца добитника престижне „Његошеве награде“.

„Велика песникиња и добитница Његошеве награде 1984. године Десанка Максимовић у наставном програму за основну школу заступљена је само два пута, у петом и осмом разреду, а раније је њено дело било заступљено у свим разредима, почев од првог“, навела је Томић.

Према њеним речима, у Наставном програму за основну школу у Црној Гори више нема Михаила Лалића, Оскара Давича, Борислава Пекића, Добрице Ћосића и Матије Бећковића.

„Неки од њих, попут Бећковића, нису уврштени ни у Наставни програм за гимназију“, казала је Томић.

Она је навела да су у Наставном програму за основну школу изостављени многи писци из Србије на чијим делима су се, до сада, образовале генерације црногорских ученика.

„У првом разреду више нема Јована Јовановића Змаја и његове песме Мати, Десанке Максимовић – Хвалисави зечеви и Бајка о лабуду, Мире Алечковић – Ветар сејач, Стевана Раичковића – Цртанка“, навела је Томић.

Према њеним речима, у програму за други разред више нема Јована Јовановића Змаја, Мире Алечковић, Добрице Ерића и Доситеја Обрадовића.

„У трећем разреду више нема песама Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Војислава Илића, Десанке Максимовић, Душана Радовића, Бранислава Црнчевића, Добрице Ерића, Љубивоја Ршумовића и Милована Данојлића“, навела је Томић.

Она је указала и да у програму за четврти разред више нема песама Војислава Илића, Стевана Раичковића, Добрице Ерић и Јанка Веселиновића.

Томић је додала да у петом разреду више нема песме – Ђачки растанак од Бранка Радичевић, нити песме Дечак и пас од Данила Киша.

„У преосталим разредима основне школе више нема Милана Ракића и његове песме – Симонида, Владислава Петковића Диса, Симе Пандуровића, Милутина Бојић и његове Плаве гробнице, Јанка Веселиновић – Хајдук Станко, Ђуре Јакшића, Милоша Црњанског – Ламент над Београдом“, навела је она.

Томић је казала да је и избор из народне поезије оскудан и недовољан.

„Када се све сагледа, очигледно је да је програм за наставни предмет црногорски језик и књижевност планиран тако да са традицијом школства у Црној Гори нема ништа заједничко, са јединим циљем стварања новог Црногорца“, закључила је она. (Танјуг)