Biljana Dikovic

12:25 13. 08. 2011 – БУДНИ У СТРАХУ ОД НОВОГ НАПАДА –

Рударе – Ср­би са Се­ве­ра Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, ко­ји се за сво­ја пра­ва бо­ре на ба­ри­ка­да­ма, од­луч­ни су, ка­жу, да иду до кра­ја. Не­ма­ју, ка­ко твр­де, шта да из­гу­бе. Је­ди­на др­жа­ва ко­ју има­ју и при­зна­ју је Ср­би­ја, и ни по ко­ју це­ну и ни под ка­квим усло­ви­ма не­ће ући у шиптарске структуре.
Ба­ри­ка­де су укло­ње­не, осим ове у Ру­да­ру ко­ја је сим­бол от­по­ра, са по­ста­вље­ним кр­стом на­сред ма­ги­страл­ног пу­та Ле­по­са­вић–При­шти­на. На­род се ни­је по­ву­као, пра­ти си­ту­а­ци­ју.
– То­ли­ко је свет­ских но­ви­на­ра про­шло и ви­де­ло ове на­ше ба­ри­ка­де, а ка­жу да су на ба­ри­ка­да­ма кри­ми­нал­ци и пла­ће­ни­ци. Сви ми ов­де, на­ше же­не, на­ша де­ца, ста­ри и мла­ди, чу­ва­мо на­ше до­мо­ве и чу­ва­ће­мо их – ка­же Ни­ко­ла, про­свет­ни рад­ник. Он до­да­је да, иако су ба­ри­ка­де скло­ње­не, они оста­ју ту, да се не би по­но­вио по­ку­шај оку­па­ци­је од стране шиптара. По­ве­ре­ња ви­ше, до­да­је, не­ма­ју ни у ко­га. Буд­ни су и пра­те, де­жур­ства су кра­ћа. Тра­ју по че­ти­ри са­та. Не­из­ве­сност им нај­те­же па­да. При­бли­жа­ва се школ­ска го­ди­на, па се пи­та­ју се ка­кви су то ро­ди­те­љи ка­да не мо­гу већ 12 го­ди­на да де­ци обез­бе­де ми­ран сан.
– Ово је уце­на и из Бе­о­гра­да. Си­ту­а­ци­ја је опа­сна. Шиптари ша­љу по­ру­ке да, чим се по­ву­че Кфор, они до­ла­зе. Ми са­мо тра­жи­мо иста пра­ва, на­жа­лост, срп­ска при­ча се по­на­вља – ка­же Иван­ка, чи­ји је дом ју­жно од Ибра.
Ме­ђу Ср­би­ма на ба­ри­ка­да­ма је и је­дан отац че­тво­ро де­це. Он од 2004. жи­ви у Зве­ча­ну, јер му је дом и га­здин­ство од ко­га је жи­ве­ло пет по­ро­ди­ца про­гу­та­ла ва­тра.
– Ни НА­ТО ни­је мо­гао да нас за­шти­ти. За­то не ве­ру­је­мо Кфо­ру. Они до­ђу на кра­ју и ка­жу да им је жао, да ће пре­вр­ну­ти и не­бо и зе­мљу да про­на­ђу по­чи­ни­о­це, а све се за­вр­ши да­љим про­те­ри­ва­њем. Ов­де жи­вим при­ват­но, спа­вам на ту­ђем кре­ве­ту и сре­ћан сам ка­да мо­гу де­ци да пру­жим при­сто­јан оброк и гар­де­ро­бу – при­ча он. До­да­је да му су­пру­га бо­лу­је од те­шке бо­ле­сти, али да то ни­ко­га не за­ни­ма.
– Ни­ка­да ни­ко­га на срп­ским стра­ти­шти­ма при­ча срп­ског до­ма­ћи­на ни­је за­ни­ма­ла. Ка­ко пам­тим, од ста­ри­не ни­је би­ло ви­ше од де­се­так мир­них же­тви са пи­то­ме зе­мље ме­то­хиј­ске – ка­же он.
Сви Ср­би на ба­ри­ка­да­ма ка­жу да има­ју по­ве­ре­ња у сво­је чел­ни­ке. На­да­ју се да ће др­жа­ва на­ћи на­чи­на да се ова кри­за за­вр­ши мир­но и без жр­та­ва, јер „Бог си­лу не во­ли, си­ла Бо­га не мо­ли“.
Не­ве­ро­ват­ни, не­по­бе­ди­ви сми­сао за цр­ни ху­мор, де­фи­ни­тив­но је оруж­је ко­је им ни­ко не мо­же од­у­зе­ти. Та­ко су ју­че на ба­ри­ка­да­ма у Ру­да­ру по­ста­вље­не и Бу­до­ве ка­ри­ка­ту­ре.
извор В.ТВ