Ovo potvrđuje i Radenko Nedeljković, načelnik Kosovskomitrovačkog okruga i šef kriznog štaba za četiri opštine sa severa Kosova, koji je razgovarao sa novopostavljenim šefom Unmika Faridom Zarifom i predočio mu da Kfor grubo krši sporazum ne dozvoljavajući da bilo šta uđe na sever Kosova, na šta mu je ovaj funkcioner UN odvratio da je diskreciono pravo svakog komandira Kfora da odobri ili ne koja će roba ući.

U ime Srba i drugih nealbanaca Nedeljković je zatražio od Zafira da se Unmik vrati u punom kapacitetu na Kosovo i da glavni partner na severu budu zvaničnici ove misije, a Kfor na linijama razgraničenja između Srba i Albanaca.

Prestavnike Kfora je upoznao i sa velikim problemima oko protoka robe, ukazujući da privrednici sa severe ne mogu da uvezu repromaterijal iz centralne Srbije, tako da privreda već klizi ka kolapsu.

O svemu su obavešteni pregovarači Vlade Srbije – Borislav Stefanović i Goran Bogdanović, kaže Nedeljković koji veruje da će se problem protoka robe rešiti u skorije vreme, istovremeno izražavajući veliku zabrinutost povodom pojave informacija da se na severu Kosova pojavljuju nove pojačane trupe Kfora, koje za cilj imaju zauzimanje alternativnih, nezvaničnikh pravaca, prelaza i šumskih puteva, kako bi hermetički zatvorili administrativnu liniju prema Republici Srbiji i time u potpunosti realizovali uredbu Hašima Tačija o uvođenju embarga na uvoz robe iz Srbije.

Vestervele: Nasilje ponovo moguće

Izvor: TanjugJarinje — Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele ocenio je tokom posete prelazu Jarinje na severu Kosova da nasilje može ponovo da izbije.

 

Gvido Vestervele (Foto: Beta)

„Nasilje se može ponovo, svakog momenta, rasplamsati i ta činjenica se ne sme potceniti“, rekao je Vestervele grupi novinara koji su u njegovoj pratnji došli iz Prištine, prenose nemački mediji.

Nemački ministar je, nakon što je od pripadnika Kfora saslušao kakvo je stanje ovde bilo krajem jula, ocenio da je to “još jedan znak koliko je situacija opasna i lomljiva“.

Vestervele je takođe naveo da je „šokiran tragovima nasilja“ koje je tu video, preneo je AFP.

„Prilično je šokantno videti ovde tragove nasilja“, kazao je šef nemačke diplomatije koji je na Jarinje došao nakon sastanaka sa zvaničnicima u Prištini.

Vestervele je na prelaz došao oko 13 časova u pratnji komandanta Kfora Erharda Bilera, a stigao je helikopterom koji je sleteo u bazu Kfora u neposrednoj blizini prelaza.

Pre njegovog dolaska američki vojnici podigli su nivo bezbednosti na viši nivo, pa je razvučena bodljikava žica i postavljeni su „ježevi“.

Novinari iz Kosovske Mitrovice koji su došli da prate ovu posetu nisu mogli da priđu prelazu, u čemu su ih sprečili američki vojnici iz sastava Kfora, pa su posetu pratili sa udaljenosti od oko 200 metara

Пре почетка утакмице фудбалских репрезентација Русије и Србије интониране су химне, а навијачи на стадиону Локомотиве су на руском језику скандирали: „Косово је Србија“!

Пријатељски сусрет завршен је победом фудбалера Русије 1:0. У публици је такође виђена огромна застава на којој се истиче пријатељство руског и српског народа.

„Руски народ је веома близак Србима, говори готово истим језиком, као и мој народ. Та веза треба да остане јака и да се временом појача. Да у будућности будемо још повезанији- рекао је пред меч селектор Србије Владимир Петровић Пижон.

Србија одиграла добро прво полувреме против Русије, али на крају доживела пораз. Једини стрелац на мечу био је Павел Погребњак у 53. минуту. Селектор Владимир Петровић има разлога за бригу пред мечеве квалификација за Европско првенство.

Репрезентација Србије доживела је пораз од Русије (1:0), у пријатељском мечу одиграном на стадиону Локомотиве у Москви. Стрелац јединог гола био је Павел Погребњак, али више од самог резултата боли безидејна игра „орлова“ у другом полувремену.

„Задовољан сам. Играли смо добро, држали смо добро лопту. Изгубили смо од доброг тима. Играли смо добро до саме завршнице. Чак није било лоше ни после примљеног гола. Тада смо кренули на све или ништа. Штета, нисмо успели. Видео сам где су нам слабости али их нећу откривати. Русија није дала максимумум али то је и зато што им ми нисмо дозволили“, изјавио је селектор Петровић .

Први озбиљнији напад на утакмици извели су руски репрезентативци. После полуконтре руског тима, лопта је стигла до Андреја Аршавина, који је после неколико корака одлично шутирао са двадесетак метара, али је Јоргачевић феноменално интервенисао и одбио лопту у корнер.

Већ у следећем минуту Србија има прилику из слободног ударца да угрози Акинфејева. Одговорност је преузео Александар Коларов, али је непрецизно шутирао ка голу Русије.

Селектор Русије Дик Адвокат већ је у првом полувремену био принуђен да изврши две измене. Због повреда, игру су напустили Кержаков и Аршавин, а уместо њих на терен су ушли Погребњак и Биљалединов.

„Испунили смо оно што је селектор тражио од нас. Кроз игру, кроз додавање, тражимо прилике. Пали смо у последњих 20 мин али то је нормално јер су они у сред првенства а ми тек у припремама. Најважније је да будемо спремни за утакмице са Северном Ирском и Фарским Острвима“, рекао је Пантелић.

Како је време одмицало, изабраници Владимира Петровића деловали су све сигурније и опасније по гол противника. Везни ред је одлично функционисао, док су Томовић по десној и Коларов по левој страни, врло честим убацивањима правили велике проблеме одбрани Русије.

Током већег дела првог полувремена имали смо прилику да видимо уједначену игру две екипе. „Орлови“ су имали више лопту у свом поседу, док су напади „зборнаје“ деловали донекле опасније.

У првом полувремену није било голова, али смо могли да уживамо у игри две екипе, а посебно може да радује добра игра „орлова“ пред дуеле у квалификацијама за Европско првенство у фудбалу, против Северне Ирске и Фарских Острва.

„Све је било добро. Једино завршница коју морамо да поправимо. Показали смо да можемо да играмо са сваком екипом“, изјавио је Нинковић.

Већ на полувремену, Владимир Петровић извршио је две измене. Уместо Милоша Нинковића и Зорана Тошића, у игру су ушли Весељко Тривуновић и Милан Јовановић.

Србија је наставила да игра у истом ритму, али Руси стижу до гола из контранапада. Лопта је стигла до Пављученка, који је снажно шутирао из велике удаљености, Јоргачевић лоше интервенише и спушта лопту на ногу Погребњаку, коме није било тешко да је убаци у мрежу.

Ипак, изненадни гол Руса није поколебао „орлове“, који настављају са нападима. У 60. минуту, Милош Красић на асистенцију Јовановића снажно шутира, али је Акинфејев одлично постављен.

Владимир Петровић Пижон врши две нове измене. Уместо Милоша Красића и Радосава Петровића у игру улазе Ненад Милијаш и Бошко Јанковић, коме је то била прва такмичарска утакмица још од фебруара месеца.

Руси у 72. минуту праве још једну озбиљну прилику за гол. Одличан напад „зборнаје“ умало да крунише Биљалединов, али је овога пута одлично интервенисао Јоргачевић, чиме се, донекле, искупио за грешку код примљеног гола.

Очигледно је да је игра Србије у великој мери пала у другом полувремену. Наши репрезентативци су све мање држали лопту у свом поседу, док су Руси све лакше пробијали везни ред „орлова“ и угрожавали гол Бојана Јоргачевића.

Није успела репрезентација Србије да направи изгледнију прилику за гол и за изједначење, док су у последњих пола сата Руси деловали знатно опасније, али и расположеније за игру. Све оно што су „орлови“ показали у првом делу игре, у наставку је изгледало супротно.

До краја меча није било озбиљнијих прилика на обе стране, па је меч завршен минималном победом Русије.

Репрезентацији Србије сада предстоје мечеви квалификација за Европско првенство, против Северне Ирске и Фарских Острва, а игра „орлова“ морала би бити знатно боља, а пре свега ефикаснија, ако желимо да се нађемо на континенталном Првенству наредне године

Priština istražuje šta se dešavalo

Izvor: TanjugPriština — Kosovske vlasti sprovode intenzivnu istragu o zbivanjima na severu Kosova poslednjih 15 dana, prenosi danas štampa u Prištini

Portparol policije za Mitrovicu Besim Hoti je rekao da je istraga sveobuhvatna i da se njome bave zvaničnici iz Prištine

„Vodimo intenzivnu istragu o incidentima koji su se desili na severu Kosova zajedno sa međunarodnim tužiocima Euleksa“, rekao je za list „Koha ditore“ glavni tužilac Mitrovačkog okruga Šućuri Sulja.

Intenzivna istraga se vodi o ubistvu policajca Envera Zumberija u blizini Zubinog Potoka, o spaljivanju prelaza u Jarinju kao i o pucnjavi na kosovsku policiju ali i pripadnike Kfora.

Izvori lista su naveli da su kosovski i međunarodni tužioci pribavili veliki broj dokaza preko elektronskih i pisanih medija.

Vestrvele stigao u Prištinu

Izvor: B92Beograd, Priština — Nemački šef diplomatije Gvido Vestervele stigao u Prištinu, što je prva poseta nekog zvaničnika Evrospke unije Kosovu od izbijana krize na severu.

Osmah po dolasku, nemački doplomata sastao se s predsednicom Kosova Atifetom Jahjagom, a u toku je sastanak s kosovskim premijerom Hašimom Tačijem.

Vestervele će se potom sastati sa specijalnim predstavnikom EU Fernandom Đentilinijem, zatim vršiocem dužnosti šefa Kancelarije Evropske komisije Haldunom Sinom i šefom Euleksa Gzavijeom Bo de Marnjakom.

Nemački šef diplomatije u Prištinu dolazi iz Zagreba, a prethodno je bio u Podgorici, gde je rekao da svaki konflikt treba rešavati dijalogom i da, što se Nemačke tiče, o promeni granica na Balkanu se neće pregovarati.

Ono što pada u oči je da na Vestervelovoj turneji po ovom delu Evrope nema Beograda kao stanice. Nikola Jovanović, programski direktor Centra za novu politiku, kaže za B92 da tu nema posebne političke poruke, pogotovo što bi u Beograd trbalo uskoro da stigne nemačka kancelarka Angela Merkel.

Na pitanje da li dolazak jednog tako visokog zvaničnika EU na Kosovo može da doprinese smirivanju tenzijana severu Kosova, Jovanović smatra da može, jer je Vestervele na svojoj balkanskoj turneji naknadno dodao Prištinu.

„Nadamo se da će uputiti jednu pomirljivu poruku, koja će biti nešto suptilnija od one zajedničke izjave koju je Vestervele napravio s britanskim ministrom spoljnih poslova, a u kojoj je nastojao da izvrši pritisak pre svega na Srbiju vezano za nastavak dijalog i pregovora o severu koji se očekuju na jesen“, kaže on.

U svakom slučaju, nastavlja Jovanović, poruka Vestervelea je važna i za Srbe sa severa Kosova, tim pre što je Nemačka među prvima priznala Kososvo, što je čini „ključnom državom EU“.

„Pre svega, bitno je da se sporazum (s Kforom) poštuje i da više nema bezbednosnih rizika na severu Kosova, odnosno kao jednostranih akcija. Ali i da se ne bi kompromitovao dijalog čiji se nastavak očekuje već 5. septembra, kao i da se ne bi vršio prevelik pritisak na Srbiju u smislu njenog napretka ka EU, jer ne bi valjalo da se integracija Srbije u tu uniju u potpunosti blokira“, smatra on.

S tim u vezi, objašnjava Jovanović, svi potezi Beograda u vezi s Kosovom biće pažljivo praćeni i to je glavna bezbednosna i politička tema u regionu.

„Ja od ove posete Vestervelea Prištini kao i od posete Angele Merkel, koja će u Beogradu predstaviti jednu vrstu nemačke verzije ‘mape puta’ Srbije ka članstvu, ne očekujem posebno dramatične poruke. Sigurno će biti pokušaja da se izvrpi dodatni pritisak na Srbiju, pred dosta važnu jesen, od sednice Saveta bezbednosti krajem avgusta, do nastavka pregovora s Prištinom, pa sve do odluka o kandidaturi u decembru“, zaključuje on.

On u intervjuu za „Alo!“ kaže da se iza ultimatuma koji se serviraju Beogradu krije ili neiskrenost međunarodne zajednice da želi celu Srbiju u EU ili da je želi u evropskoj porodici, ali „na parče“.
– Američki ambasador u Prištini Kristofer Del i njemu slični će mi reći da sam paranoični Srbin, ali nisam ništa više paranoičan nego što su bili Indijanci.
– Kako onda da tumačimo poruke iz Velike Britanije i Nemačke da nema ulaska u EU ako se ne reše granice?

– Meni liče na ultimatum. Takvim pristupom polomiće se i ono malo demokratskih potencijala u ovoj zemlji. Međunarodna zajednica treba da zna kakve su posledice svega što se događa. Ja sam za pragmatično, praktično, trajno i održivo rešenje. Multietničnost na Kosovu može da bude takva da u jednom soliteru žive jedni, u drugom drugi. Teško da možete da ih spojite u soliteru, a iskreno sumnjam da mogu da se pomešaju u jednom naselju. Međuetnička distanca između srpskog i albanskog naroda je beskonačna. Ako problem KiM ne rešimo pravedno, direktno ugrožavamo supstancu srpskog naroda.
– A šta je pravedno?
– Da svakome pripadne ono što bi moglo da pripadne, a to je već faktičko stanje na terenu.
– Dakle podela?
– Kako god da se zove, ali nije pravedno da odsečete duhovni stub srpskom narodu i time probate da mu uzmete dušu. Ko kaže da sutra nećemo pričati o Sandžaku, Vojvodini… Srbija je potpuno jasna, čak i previše iskrena na svom putu ka EU i to nije sporno, ali biće sporno ako Srbija uđe u EU, a da Srba ili zemlje Srbije gotovo ne bude. Ako Srbi treba da ulaze u EU kao vojvođanska ili šumadijska varijanta… Onda hajde da sve to stavimo na sto i razgovaramo.
– Da li su scene sa otkazane sednice sve četiri opštine sa severa KiM još jedan autogol Srba?
– Da, to je pokazalo veliki stepen nejedinstva među Srbima, što je naša najveća mana koja se ispoljava već 200 godina, a i duže. Metaforički rečeno, kada bi se kupovala pamet, svaki Srbin bi kupio svoju. Demonstracija nejedinstva na sednici donosi veliku štetu državnim i nacionalnim interesima.
– Da li se sa Kforom mogao postići povoljniji sporazum?
– Mi Srbi uvek znamo da kažemo šta nećemo, ali kada treba da definišemo šta hoćemo, po pravilu nas obuzme onaj sindrom sopstvene pameti. Postignuto je onoliko koliko je u ovom trenutku moglo. Srpska politička scena se iscrpljuje u smislu međusobnih prepucavanja, za razliku od Albanaca, koji svoje razlike rešavaju iza zatvorenih vrata. Treba podržati srpski pregovarački tim.

Tačijeva egzotična praškasta roba

– Jesu li carinski pečati realnost koja nas čeka već krajem leta?
– Forsiranje tih pečata može samo da proizvede sukob. Ne vidim problem da roba proizvedena u Srbiji ide na Kosmet i obrnuto.
– Problem je što samoproglašena država Kosovo ne misli tako…
– Da, problem nastaje u Tačijevom načinu razmišljanja. On je naučio da tera „egzotičnu“ robu iz raznoraznih krajeva, a naročito praškastu. Onda je probao da to vešto prebaci na srpsku stranu. Srbija ima šta da proizvede i izveze, a šta to ima Kosovo? Ako niko neće da kupi separatizam, banditizam, ako nikome ne trebaju rezervni organi, po mogućstvu od otetih Srba, pa na čemu onda može da se zasniva ta država? Na švercu i na mogućnosti da se na njoj lociraju vojne baze velikih sila?!

PRIŠTINA – Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele u okviru balkanske turneje neće boraviti u Beogradu, prenosi danas prištinski list Koha ditore, pozivajući se na nemačke medije i navodi da je razlog tome što se nije zadovoljio samo prijemom kod ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića.

Prema izvorima iz Ministarstva inostranih poslova Nemačke, na koje se poziva prištinski list, Vestervele je želeo da poseti Beograd, ali je predsednik Srbije Boris Tadić odbio da ga primi. Nemački ministar nije se zadovoljio samo ponuđenim susretom sa Jeremićem.

Vestervele je posetio Crnu Goru, danas je u Hrvatskoj, a za četvrtak je planirana poseta Kosovu. U Prištini će se sastati sa predstavnicima kosovskih institucija i međunarodnih misija. Očekuje se da će razgovarati i o nedavnim dešavanjima na severu Kosova.

Prema izvorima iz ministarstva inostranih poslova Nemačke u Beograd će krajem avgusta da stigne nemačka kancelarka Angela Merkel, koja će, „neutralisati“ posetu nemačkog ministra spoljnih poslova Kosovu.

Vestervele će biti prvi ministar neke od zemalja u Evropskoj uniji koji će posetiti Kosovo nakon krize na severu. Portparol ministarstva spoljnih poslova Nemačke Dirka Augustinia, navodi da će Vestervele u Prištini razgovarati sa premijerom Hašimom Tačijem i komandantom KFOR-a generalom Erhardom Bilerom.

Посета Србији је, како сазнајемо, планирана знатно раније (Меркелова је на одмору до 13. августа), али је „пала” после немира на северу Косова тако да ће та дешавања сигурно „обојити” њене сусрете са српским званичницима. Став Немачке о овом питању је сасвим јасан. Изрекао га је министар спољних послова Гвидо Вестервеле који је са својим британским колегом Вилијамом Хејгом поручио Београду да је „нужност да се поштује територијални интегритет Косова”, као и да ће „у дискусијама унутар ЕУ на јесен важну улогу играти напредак у решавању спорних питања са Косовом”.

Бивши амбасадор Србије у Немачкој Огњен Прибићевић нема дилему да ће Меркелова доћи са истим овим порукама. То, како каже, практично значи да Немачка очекује да Београд нормализује односе са Приштином те да ће то бити важан предуслов за добијање статуса кандидата и уласка Србије у ЕУ.

„Притисак на Београд ће се кретати у правцу тражења да Србија нормализује односе са Косовом, а не у правцу да призна независност Косова. ’Нормализација’ за Немачку значи да се омогући несметан проток робе, капитала и људи, да границе буду пропусне. Она ће инсистирати на томе да север Косова припада Косову”, оцењује Прибићевић.

Како испунити услов „нормализација односа”, а остати доследан прокламованој спољној политици и „црвеним линијама” у преговорима?

„Јако тешко”, каже Прибићевић, јер је Немачка признала Косово. Оно што ће Меркелова тражити не одговара Србији, а проблем је српске дипломатије колико ће успети да балансира између њихових захтева и онога што је наш интерес. Тај простор је, сматра Прибићевић, врло узак.

С чим год да дође Меркелова у Београд, према речима саговорника „Политике” из дипломатских кругова у Бриселу, за власти у Србији то неће бити никакво изненађење. Већ дуже време министру спољних послова, председнику владе, али и сваком другом званичнику који је ишао било где на Запад речено је да је даље напредовање Србије ка ЕУ у најтешњој вези са нормализацијом односа између Београда и Приштине. Једино је, евентуално, ново то што је после хапшења Младића и Хаџића из Београда кренуо притисак да се одреди датум почетка преговора, а не само да се добије статус кандидата. Србија, подсећа наш саговорник, има пред собом пример Македоније која је одавно добила статус кандидата, али преговори нису почели. У ЕУ су после консултација с Вашингтоном констатовали да је овај тренутак онај у коме могу да постигну највећи ефекат захтевајући нормализацију односа.

Србија јесте сатерана у ћошак, слаже се и Обрад Кесић, политички аналитичар из Вашингтона, али је према његовом мишљењу за то сама најодговорнија. Београд, како истиче, увек има избор, али проблем је што сам себи сужава простор.

„Пре свега, постојала је могућност да реагује као свака друга држава и ако није спремна да користи силу да штити своју територију, ипак да остави знак питања када се ради о коришћењу силе ако неко нападне њене грађане. Тај знак питања је много кориснији од самог коришћења силе. Међутим, од самог почетка Србија је то одбацила и јасно дала до знања да ни под каквим околностима није спремна да користи силу”, објашњава Кесић за „Политику”.

Други адут Србије, како каже, било би довођење у питање наставка преговора због унилатералне акције Приштине. У ЕУ су се највише плашили да ће после акције Приштине преговори бити заустављени због једностраног коришћења силе, али је Србија поново од самог почетка кризе дала свима до знања да чак није спремна ни то да покрене.

„Остао им је само трећи адут – српски народ на северу. Ако они покрену грађанску непослушност, не могу ни Кфор ни међународна заједница да нађу адекватан одговор на то јер не могу силом да натерају те људе да прихвате ауторитет институција које не признају. Србија, међутим, одбацује и тај трећи адут и од самог почетка бира курс који води ка признању реалности на терену”, сматра Кесић.

Према оцени Огњена Прибићевића, Немачка ће сигурно подржати кандидатуру Србије, али је главни проблем почетак преговора.

„То не зависи толико од Косова колико од лоше економске ситуације у ЕУ, односно незадовољства бирача и њихове неспремности да прихвате даље проширење. Ово што се дешава на Косову битно слаби не само нашу политичку већ и економску позицију, јер се ствара лош утисак који негативно утиче на немачке привреднике”, објашњава Прибићевић уз подсећање да је Немачка наш најважнији економски и политички партнер у Европи.

Према његовим речима, социјални бунт у Лондону имаће драстичне последице по читаву Европу, а самим тим и по Србију. Немачка влада ће свакако, како каже, стимулисати своје привреднике да остану у земљи како би се отварала радна места и како им се не би десило оно што се дешава у Енглеској.

Ј. Церовина, ПОЛИТИКА

Србија мора да се определи између Косова и ЕУ: амерички дипломатски извори

ВЕСТЕРВЕЛЕ ИСПОРУЧУЈЕ СРБИМА „СВИЛЕНИ ГАЈТАН“

Global Research, March 7, 2011

– 2010-12-07

Српско убеђење да може да „задржи“ Косово и да уђе у ЕУ је погрешно, саопштио је француски дипломата својим америчким колегама у Фебруару 2010 – према „Викиликс- компромитованим“ дипломатским изворима. Београд мора да разговара са Приштином о кључним питањима, као што је законодавство, полиција, царина, такође о терминологији и називима, што све треба да се спроведе у „живот“ од стране ЕУ мисије на Косову, у складу са законима.

„На крају дана, свакако,“ нагласио је високи званичник француског министарства спољних послова Роланд Галаруг, „Србија ће морати да призна Косово као независну државу, ако жели да уђе у ЕУ.“

Галаруг је саопштио америчким дипломатама у Паризу, да Америка и ЕУ морају да делују заједно да „обесхрабре“ Београд у „размишљању“ да може да „има“ оба: и Косово и ЕУ чланство, и посебно је захтевао од американаца подршку да обесхрабре Српске званичнике од пропозиције нове косовске резолуције у УН.

Он је предвидео да ће Србија наставити да „гура“ своју резолуцију, која ће онда морати да буде заустављена од стране ЕУ и САД. На крају је, као што је познато, Београд је „одустао“ од своје резолуције пред Саветом Безбедности УН, који је захтевао извештај о статусу „разговора“, и уместо властите резолуције, поднео резолуцију у складу са захтевом ЕУ, која је просто и једино захтевала наставак „дијалога“, без покретања питања званичног статуса Косова.

Галаруг је објаснио да ЕУ није формално повезала Српско признавање косовске „државе“ и чланство у ЕУ, али је свима чињенично стање (косовске независности) „потпуно јасно.“ „Не постоји формално условљавање,“ казао је Галаруг, додајући „да Срби сада ипак разумеју да ако желе да постану члан ЕУ, мораће да евентуално признају Косово,“ сазнајемо из компромитованих америчких дипломатских извора.

Превод: Миодраг Новаковић

Tekst na srpskom jeziku možete naći na http://www.vidovdan.org/2010-04-26-12-27-13/48-vesti/5211-2010-12-12-12-47-4

Originalni tekst možete naći na Balkan Insight i www.Globalresearch.ca