Ослобођени су Сафет Мујчиновић, Селман Буснов, Нусрет Мухић, Зијад Хамзић, Рамиз Халиловић, Неџад Хоџић и Осман Гогић. На ову пресуду постоји могућност жалбе. Вијеће је донијело одлуку да се оптуженима укидају мјере забране путовања.
Ослобођени су Сафет Мујчиновић, Селман Буснов, Нусрет Мухић, Зијад Хамзић, Рамиз Халиловић, Неџад Хоџић и Осман Гогић. На ову пресуду постоји могућност жалбе. Вијеће је донијело одлуку да се оптуженима укидају мјере забране путовања.
„Уколико би загађење тим честицама смањили за 10 микрограма по метру кубном број смртних случајева би се преполовио“, казао је Ракић и навео да су анализе показале највећа загађења измерена у Београду, Ужицу и Ваљеву.
Свједочењем вјештака судске медицине доктора Зорана Станковића у Суду БиХ настављено је суђење Сакибу Халиловићу званом Кибе и Елфети Весели. Оптужница их терети за свирепо убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића у Каменици код Зворника 1992. године.
Да су муџахедини и њихове вође на вријеме процесуирани, истиче Галијашевић, многи терористички напади са којима се свијет суочио можда се не би ни десили, јер су у многима, каже, управо муџахедини из БиХ оставили свој потпис.
Унутрашњи дијалог о Косову и Метохији треба да почне оног тренутка када буду испуњени сви стандарди Резолуције 1244/99 о личној и имовинској сигурности Срба на Космету, обезбеди повратак свих прогнаних Срба у покрајину, разреши и процесуира сваки појединачни злочин над Српским и осталим неалбанским живљем (посебно након доласка КФОР-а 1999. год), и распореди војно-полицијски безбедносни контигент Српских снага од 999 припадника на целој територији покрајине, укључујући Српско-албанску границу.
У супротном, дијалог ће представљати повлађивање тероризму албанских џихадиста.
На крају судског процеса сама оптужница је била и написана и јавно саопштена на шиптарском језику исто као и изјаве сведока (иако је по важећем Уставу Републике Србије из 1974. г. на њеној територији службени језик српскохрватски), дакле на језику извршитеља злочина а текст Оптужнице нису разумеле ни мајка ни супруга устрељеног Данила. Тек је нешто мало текста преведено на српскохрватски на захтев адвоката Милинчићевих (замислите судску парницу у Минхену између гастарбајтера Турчина и домаћег Немца на турском језику!).
У току уводног излагања помоћник министра хрватских бранитеља, који уједно води Комисију за заточене и нестале Владе Хрватске је уместо извештаја, који није био примерен теми, изрекао бројне увреде о Србији и њеним органима. Он је, између осталог, рекао да је на Хрватску извршена великосрпска агресија и да је тада бивша ЈНА окупирала Хрватске територије и, како је рекао, извршила бројне тешке злочине.
Хрватска народна странка поручила је да плоча са натписом „За дом спремни“ у Јасеновцу мора да буде брзо уклоњена како је и договорено с премијером Пленковићем.
Више је него јасно да су материјална средства једини разлог оваквог квази-новинарског извештавања и безусловне сервилности истомишљеницима оних који су пре 19 година отели Ђуру Славуја и Ранка Перинића јер су били Срби и домаћу јавност извештавали о злочинима терориста на КиМ и тадашњим догађајима. Нажалост, ово уопште није први случај да колеге, па и рођаци, несрећних жртава узму учешће у трговини њиховом судбином а ни ови новинари нису уопште једини који то чине.
Кинеска национална телевизија CCTV, на локацијама на југу Србије, укључујући и Косово и Метохију, снима материјал за документарну емисију о последицама бомбардовања осиромашеним уранијумом.
Неспособни да (руко)воде на прави начин „Евроунијском тамницом народа“, Бриселскe бирократе и аутократе, инфицирани својим аутодеструктивним мултикултуризмом, и политички-коректно уштројени, на најновији талас исламског тероризма (у чијем стварању и увозу су сами директно учествовали заједно са Ујка Сeмом из Вашингтона);
Аргентинске власти пажљиво су чувале све документе о кријумчарењу усташа и нациста, али све док Гони није почео чепркати по архивима, нико није хтио спомињати ту заиста срамотну епизоду њихове историје. Многи документи су уништени у међувремену, али чак и овај мањи дио показује каква спрега је владала између великих сила свијета само како би спасили шачицу најгорих злочинаца.
У ноћи између 14. и 15. августа 1941. године, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша.
То једино може и сме бити место где ће представници српске државе обавестити житеље Гораждевца, Србе са КиМ и све нас, шта су конкретно учинили да овај конкретан злочин буде расветљен? Имају за то много начина, тајне и јавне службе, дипломатске канале, државни притисак на међународне институције, сараднике у „косовској влади“…
Коментари читалаца…