У исто време, они улажу милијарде у покретање читавих система у служби те идеје, експериментишу са спровођењем мера за контролу становништва над свима нама, што последично укључује економско и духовно сиромаштво, присилну стерилизацију, стерилизацију путем вакцине, финансирање абортуса и смрти уместо живота, као и присилне абортусе.
Мегакапиталисти су још једном успели да наднационалим неокомунистичким концептом преваре народе, да је за њих најбоље да се одрекну себе и пристану на привидну равноправност и стварну неравноправност у прерасподели тековина цивилизације. Кулисе су демократија и заједничка безбедност, а корбач – неубојна оружја.
Важно је умети да препознамо ту мржњу. Она је у супротности не само с нашим суштинским интересима, већ и с нашим цивилизацијским бићем које нас чини особеним као народ и као културу. Она се тешко може примити у широј јавности. Али, у контексту најављиваног– „међународног сукоба“ – који ће, наводно, коначно „да раздвоји жито од кукоља“ – то је најава тоталитарне репресије над сваким од нас који воли своју земљу, и који размишља сопственом главом.
У коначници, очекујем апсолутну победу, без икакве резерве. Правда је можда спора, али је достижна. У принципу, ми смо већ оповргли апсолутно сваки сегмент оптужбе, односно они нису успели да изнесу нити један некомпромитовани доказ, тако да је основа наше жалбе да је судац фашистички злочинац и криминалац који уопште није размотрио доказе. Мада ја не очекујем никакву правду у фашистичкој Хрватској.
Иветић каже да му уопште нису јасни потези суда и да му се након свега на крају чини да је на делу потпуна опструкција и одуговлачење.
– Знам да немате, па… – шта да поделимо, тата?! Ту беду што си свио негде у дну цегера да звери не нањуше, тај недоглед згаслог погледа, корак што му штап бежи, сате чекања да ти неко исплати „помоћ“, муко моја, купивши ти још дан робије у ономе што ти бахато и срамно називају- животом?!
Храбром јунаку Илији Илићу, добровољцу у српским ратовима, који се са фронта вратио са осам рана и десет крстова, ордена и медаља, маршал Франше д’Еспере нудио је стан и пензију у Француској, а он се захвалио на понуди и вратио се у родни Боровац где је умро у сиромаштву, априла 1938.
Др Петер Прискил дугогодишњи је независни издавач.
Отуда је за хвалу чињеница да је недавно објавио књигу „Мирис људског меса“, једног од ретких преживелих мучилиште Јасеновца, Цакидака Браце Данона. Запрепашћује податак да је ово тек трећа књига на немачком која се бави овим концлогором. То је и био повод за разговор са овим угледним немачким интелектуалцем.
Гост емисије „Интервју“ био је господин др Драган Петровић, доктор наука из области политичке географије и из области историје. Дипломирао је на четири факултета на београдском државном Универзитету и то на економији, […]
Зашто су државни органи Србије преузели правила из Југославије, код којих је: 1. забрањено родитељима да виде своју мртву новорођенчад? Зато што би то спречило крађу деце. 2. забрањено родитељима да сахрањују […]
Докле год те три лажи буду темељ односа Хрвата и муслимана према Србима, западним центрима моћи неће бити тешко да их покрену у нове ратове против Срба.
Ове три лажи су идеолошки оквир за све ратове на Балкану последњих 100 година.
И за све нове ратове које ће доћи.
Срби, јесмо ли тога свесни?
Тзв. „Косовска полиција“ одбила је да обезбеди пратњу за расељене Србе који су за Задушнице планирани да организовано посете гробља у више средина на Косову и Метохији.
Поводом почетка приказивања у Србији филма „Матилда“, у коме се грубо клевеће лик и дело Светог Цара Николаја II и Царице Александре Романов, Отаџбински покрет Образ је извео акцију „Лаж није уметност“.
Зашто је Господ допустио данас, на стогодишњицу руске националне катастрофе и пада Руске Империје, да се наследници цареубица изругују над осећањима православних руских људи?
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…