Сви смо на истом броду који се зове Србија… Не можете бити срећни у земљи која се распада макар имали и сто пута већу плату. Ако иоле имате осећај да је ова земља и ваша кућа, да је овај народ твој народ, да причате исти језик, да имате исте претке – ако сте колектив, онда морате имати тај осећај. И то морамо да пробудимо. Морамо да се тргнемо јер ћемо нестати.
На нама као народу је да се тргнемо из поспаности, саберемо се, окупимо и спречимо га да са својим одласком за собом не повуче и целокупну будућност Србије. Крајње је време да победимо своје страхове, уздигнемо се и боримо. Више немамо права на попуштање, понижавање и предају.
Све је ту мени сумњиво- оне краве понајвише, ускописти се то и зариче на сваки помен власти, неко их је томе научио, мора да негде у потаји Златибора постоји камп и за субверзивну обуку крава, прочешљао бих ја то још мало, притиснуо сваки бор док не призна, докторе Стефановићу, изабрани лекару општег лудила…
Зар господин председник не зна да се овај „кукаван и плачљив народ“ у својој херојској, страдалничкој али и победничкој историји са два, како је Наполеон у мемоарима записао: „Са два трешњева топа уздрмао моћну турску царевину“ под својим вођом Карађорђем кога су силни Турци назвали „Црни Жорж“.
Нудим вам прилику да на личном примеру покажете да сте бољи министар полиције него што се види. Шћиприм Арифи, председник општине Прешево, дакле плаћен из буџета новцем грађана Србије, јавно заговара отцепљење Бујановца, Прешева и Медвеђе од Србије, а при том истиче албанску заставу на територији Србије. Сулејман Угљанин јавно позива на рушење уставног поретка и територијалног интегритета Србије.
„Ратни крст“ је управо то – метак упозорења „испаљен” у једном даху, упућен свим Србима који имају очи да виде и уши да чују. Али не само Србима, него и другим нацијама и другим људима који имају воље и снаге да се отимају Лажи и Злу.
Косово је непресушни духовни кладенац који преци оставише својим потомцима да их надахњују снагом и истином како би се, усправни и достојанствени, одржали кроз векове и како би између ропског понижења и смрти – увек изабрали смрт као вечни живот, као вечно трајање, као царство небеско.
„Сналажење у простору, употреба компаса. Расклапање шатора, паљење ватре, прва помоћ, поплаве, средства везе.. То нема везе са убијањем. Ова знања спасавају животе“, закључио је Медојевић.
Нема документа – као најгори роб, нема слободу кретања – као у затвору, нема своје медије – све окупирано и про СНС, нема решења… али трпи и седи у свом дому.
Сада им поврх свега кажеш да ћеш да их разграничиш са Србијом за коју су они умирали 20 година? То је нешто што неће да поднесу.
Каква режимска драма око ОМЛАДИНСКО-ПАТРИОТСКОГ КАМПА на Златибору, као да је логор у коме се деца кољу. А треба да буде срамота и вас који ширите лажи о кампу и изигравате невине барбике у корист система.
Децу у кампове шаље родитељска љубав, примају их пожртвовани васпитачи, а истерују полицијске рације и мржња Блица. Свако ће се определити по својој нарави, а ја бих волео да у Србији постоје стотине дечијих кампова, и бар један са двадесетомилиметарским топом.
„Негде до средине следеће године биће заказана расправа по питању жалби. Значи, и даље се ради на жалбама. С тим што је сада на неки начин тужилаштво на потезу, ми разматрамо оно на шта су се они жалили на пресуду, а они нашу“, додао је Дарко Младић, који данас завршава дводневну посету оцу.
Патриотски омладински камп на Златибору експресно је затворен у четвртак увече после низа негативних натписа у српској штампи, али и региону. Према речима министра полиције, Небојше Стефановића, камп је затворен због „могуће […]
У овој епизоди:
– Великогоспојински пост (01:26)
– Преображење Господње (07:40)
– Молитва за мир, љубав и љепоту душе (17:20)
– Церска битка (25:30)
– Са годишњице Церске битке 2017. (30:49)
– Сабор трубача у Гучи (42:55)
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…