Након војне операције „Олуја“ први хрватски председник Фрањо Туђман „Возом слободе“ је дошао у Книн 26. августа 1995. године. Пред бројним окупљеним грађанима одржао је тада говор, који су многи оценили у најмању руку застрашујућим.
Душан Басташић, предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“, рекао је да су се злочини, односно геноцид НДХ-а над Србима протеклих деценија систематски заташкавали те да до прије осам година није знао да је у комплексу усташких логора Јадовно – Госпић – Паг убијено више од 40.000 људи, од чега више од 38.000 Срба.
У пријави се подсјећа да је првостепеном пресудом Међународног кривичног суда за ратне злочине у бившој Југославији /МКСЈ/ утврђено да су у тадашњим општинама Доњи Лапац, Ервеник, Грачац, Кистање, Книн и Орлић припадници Хрватских оружаних снага и Специјалне полиције починили више од 40 убистава и дјела нехуманог и окрутног поступања.
О покушајима Хрватске да прикрије злочине које су њени војници починили над Србима у БиХ за време „Олује“ и у каснијим акцијама „Јужни потез“ и „Маестрал“, најбоље сведочи признање пензионисаног хрватског генерала Љубе Ћесића Ројса. Гостујући у једној телевизијској емисији, он је у новембру прошле године признао да је лично, поступајући по наређењу некадашњег министра унутрашњих послова Гојка Шушка, запалио на десетине хиљада докумената који се односе на акције хрватске војске у западном делу БиХ.
Лета 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, коју Српска православна црква помиње и слави данас, усташе су побиле више од 1.600 Срба Ливањског поља. Велики број њих су живи бачени у јаме Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице да тамо умиру данима, а тих дана заувек су нестале целе српске породице и потпуно затрвена српска села. Након педесет година, 1991. године, потомци су извадили мошти страдалника из већине јама и сахранили их у Спомен-капели саграђеној у порти ливањске православне цркве, али су само годину дана касније оскрнављене, а православна црква запаљена. Епархија бихаћко-петровачка, Парохија ливањска и потомци страдалника обновили су Спомен-капелу и поново у крипту положили мошти мученика.
Lovefest се одржава од 3. до 5. августа 2017.
4. август је дан када је пала Српска Крајина, док је 5. август на иницијативу Влада Србије и Републике Српске проглашен Даном жалости у знак сјећања на страдање и прогон Срба у злочиначкој акцији “Олуја“, а одлуку су подржале Српска Православна Црква и све државне институције.
Реаговање поводом интервјуа са новим председником Савеза јеврејских општина Србије Робертом Сабадошем објављеном у Политици 6.јуна 2017. – „Логор Старо сајмиште чека да буде достојно обележен“. Господин Р.Сабадош је наследио дугогодишњег председника […]
Ја бих да се са Вама нешто нагодим. Прођите београдским Теразијама када је на њима највећа множина народа, па упитајте тај врли свијет да ли знају гдје је село Јадовно и шта је засновано надомак њега у буковим шумама Велебита 1941. године? Ако пронађете њих троје који знају јасан одговор, даћу Вам шта пожелите!
Дечји логори, логори смрти за српску децу у Независној Држави Хрватској јесу најмонструознија места за уништавање младости и будућности једног народа. И сви концентрациони логори у НДХ. Они ни по чему не заостају по ужасима које је јеврејски народ претрпео у нацистичкој Немачкој широм Европе у току Другог светског рата. Холокауст је страшна реч од којег сваког Србина подиђе језа! Ми, Срби смо то увек и одувек разумели, јер знамо кроз векове шта је геноцид и онда, када се цео свет уроти против вас. То се српском народу десило и 1999, у новијој, глобалистичкој историји.
Опасно се заљуљала конструкција лажи о „српском геноциду“, кад се сруши, а хоће, биће ту много смрада и блата, међународнога, али и српскога, као „антифашистичког талога“ несташних делатника из бројних НВО, који већ више од четврт века упорно доказују „српски фашизам“, а помажу им британски, француски, немачки, амерички, хрватски, муслимански, и нарочито ватикански стручњаци, онако потихо из сенке, што они сами кажу „sub rosa“, али ипак сви иза себе остављају смрдљив траг лажи коју неће моћи избрисати, чак ни учешћем мирољубивог NАТО и антифашистичке ЕU.
Насупрот хибридном креирању догађаја који се у том оквиру и тим квалификацијама никада није догодио, насупрот инсистирању стварања медијске илузије да су Срби агресори који су починили најтежи злочин након Другог св. рата, насупрот инсистирању стварања аутошовинистичке платформе где једино Срби сносе кривичну одговорност, политичку и архе – кривицу за службену лаж политичко-либералне Западне олигархије, стоји – истина. У то име, на помен злочина у Сребреници, једино логично питање је: О којој је Сребреници реч? Сребреница може бити једино метафора за злочине над Србима, и метафора за геноцид над истином.
„Завештање“, документарно остварење Ивана Јовића, које чине сведочанстава људи који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској, после београдске и бањалучке пројекције приказан је у три града у Хрватској. Филм је имао и прво фестивалско приказивање као посебан гост Међународног филмског фестивала у Москви.
Нема српског села у околини Сребренице и Братунца које није горјело, гдје војничка чизма тзв. Армије РБиХ није покушала да избрише траг свему што је српско.
Против Главаша је у току обнављање кривичног поступка након што је Врховни суд укинуо првостепену пресуду за кривично дело за које се терети. Главашу се суди у случајевима ратних злочина „Гаража“ и „Селотејп“. Предлог за укидање имунитета Главашу прихваћен је једногласно и без расправе.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…