Шта се то може добити заузврат издаји Косова и Метохије, Александре Вучићу?!
И, ко смо то “МИ”: “Спремни да размотримо свако решење за Косово под условом да се Србији понуди нешто заузврат”, како срамотно и понизно велиш у интервјуу за Гардијан?!
Ти нисмо- МИ, кол`ко год живео у заблуди да си раван Христу и да је тај бесни чопор луталица што корача за тобом апостолски…
Оно што је некадашња Аустроугарска уредбама и законима забрањивала, многи Срби прихватају добровољно и свесно се – као да их је срамота – одричу свога писма
У овој епизоди:
– Недеља Мироносица (07:22)
– Знамените жене у српској историји (16:04) и (22:38)
– Избор српског патријарха 1938. године (30:50)
– Звекет (39:18)
Милош Обреновић је након празничног богослужења у цркви брвнари у Такову код Горњег Милановца на празник Цвети позвао угледне Србе да поново узму оружје у руке и наставе борбу за слободу коју је 1804. године током Првог српског устанка започео Карађорђе Петровић.
У емисији „ИНФОРАТНИЦИ против Новог светског поретка“, коју води новинар Биљана Ђоровић, гостовао је етнолог Драгомир Антонић…
Говорили су о Србима у прошлим временима, територији, рукописима, обичајима са јелима уз исте, поставили су веома важна питања… Зашто се стално, кроз време, настоји да се промени историја Срба…
Хвала онима који су погинули у борби против фашизма, за слободу Света.
Слава јунацима Русије.
Поздрав мртвој браћи.
Овај комплекс је и највеће стратиште, после Колубарске битке, кад Ваљево постаје град-болница у време пегавог тифуса 1915, када су сви јавни објекти у Ваљеву претворени у болнице, а тадашња касарна 17. пешадијског пука била је прва и највећа резервна војна болница, у којој је живот окончала и наша највећа сликарка, болничарка Надежда Петровић. Малобројни српски санитет подједнако је лечио болеснике и наше и непријатељске војске.
Требало би веровати да је земни век загледан у душу, и да су наши тестаменти, дубоко у нама. Време ће показати, и они будући, што ће се спорити са нама; какав је требало да буде одговор на питање: а шта кад су и поседнички и духовни тестамент једно? И шта кад је тај посед Косово? Очигледно, стојећи пред Сфингом, немоћно и уплашено, не можемо разлучити ни шта је лажа ни истина, и стога тупо гледамо у шарене рекламе, заборављајући одговор.
У јулу 2017. године отпочела је да тече последња фаза у процесу признања независности тзв. Косова од стране Србије. Тада је српски председник Александар Вучић (од 2012. године први потпредседник, од 2014. премијер, а од 2017. председник Републике) позвао на отпочињање унутрашњег друштвеног дијалога о Косову и Метохији, да „то бреме не би остављали потомцима, већ да би сви заједно пронашли трајно решење и искључили сукоб као опцију“.
У Србији се је нажалост образовало отуђено олигархијско тело састављено од полуобразованих политичара, који посвећују себе управљању јавним пословима земље. Дугогодишњи привилеговани положај их је неизбежно довео у девијацију, где су своје партикуларне и примитивне интересе испоставили испред националних, државних и општих. Корумпирани и криминализовани продају идеале наших предака за ништа, илузију и превару.
Питање и те како важно за будућност Срба на КиМ – шта ће бити основ за формирање ЗСО – Први бриселски споразум или закони тзв. Републике Косово – наишло је на дијаметрално супротна тумачења у Београду и Бриселу.
Десет година излажења двојезичног часописа ЉУДИ ГОВОРЕ у Торонту обележиће се 24. априла у 19:30 часова у Србском културном центру „Ћирилица“ у Београду (Скерлићева 12).
Овом сећању на жртве „Милосрдног анђела”, како је већ уобичајено, није присуствовао, ниједан дипломата из представништава деветнаест земаља које су се 24. марта 1999. године херојски обрушиле на СР Југославију
Јунаци су шетали испод најљепше алеје овог дијела Европе од 726 јаворолисних платана и двадестак дивљих кестена, која су посађени на српској земљи од 1888 до 1892 године у дужини од 3,5 километра и ту ће остати да чувају успомену на оне коју свакодневно у царству Божијем и моле за нас
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…