Тих тридесет девет дивова је успело да два дана задржи цео један пук немачке царске војске. Сви су изгинули а Немци изгубили више од 200 војника. Када је за ово сазнао немачки фердмаршал Макензен одмах је дошао да обиђе ово место. Наредио је да се ту изгради немачко ратно гробље али и споменик српским јунацима. Дивио им се чак и противник, а нас данас није брига!
Сви смо на истом броду који се зове Србија… Не можете бити срећни у земљи која се распада макар имали и сто пута већу плату. Ако иоле имате осећај да је ова земља и ваша кућа, да је овај народ твој народ, да причате исти језик, да имате исте претке – ако сте колектив, онда морате имати тај осећај. И то морамо да пробудимо. Морамо да се тргнемо јер ћемо нестати.
На нама као народу је да се тргнемо из поспаности, саберемо се, окупимо и спречимо га да са својим одласком за собом не повуче и целокупну будућност Србије. Крајње је време да победимо своје страхове, уздигнемо се и боримо. Више немамо права на попуштање, понижавање и предају.
Све је ту мени сумњиво- оне краве понајвише, ускописти се то и зариче на сваки помен власти, неко их је томе научио, мора да негде у потаји Златибора постоји камп и за субверзивну обуку крава, прочешљао бих ја то још мало, притиснуо сваки бор док не призна, докторе Стефановићу, изабрани лекару општег лудила…
Зар господин председник не зна да се овај „кукаван и плачљив народ“ у својој херојској, страдалничкој али и победничкој историји са два, како је Наполеон у мемоарима записао: „Са два трешњева топа уздрмао моћну турску царевину“ под својим вођом Карађорђем кога су силни Турци назвали „Црни Жорж“.
После протеста песника Адама Пуслојића, који је одбио да учествује на Међународном фестивалу поезије „Михај Еминеску“ у Крајови, хитно је из списка земаља учесница избачено тзв.“Косово“. На новом плакату, који су организатори јуче поделили, поред имена песника Љуљзима Тафе као одредница државе стоји Албанија.
Скупа је цијена Косова, а много је већа наша потреба за земљом мученика.
Име Милодрад Додик обично побуђује осећај поноса код многих Срба, с обзиром да се сматра да је он њихов најродољубивији вођа у региону, али то би се ускоро могло претворити у испразан осећај разочарења ако људи размисле о личној користи која стоји иза његове подршке Вучићевом плану за поделу (“разграничење“) Косова.
Нудим вам прилику да на личном примеру покажете да сте бољи министар полиције него што се види. Шћиприм Арифи, председник општине Прешево, дакле плаћен из буџета новцем грађана Србије, јавно заговара отцепљење Бујановца, Прешева и Медвеђе од Србије, а при том истиче албанску заставу на територији Србије. Сулејман Угљанин јавно позива на рушење уставног поретка и територијалног интегритета Србије.
„Ратни крст“ је управо то – метак упозорења „испаљен” у једном даху, упућен свим Србима који имају очи да виде и уши да чују. Али не само Србима, него и другим нацијама и другим људима који имају воље и снаге да се отимају Лажи и Злу.
Косово је непресушни духовни кладенац који преци оставише својим потомцима да их надахњују снагом и истином како би се, усправни и достојанствени, одржали кроз векове и како би између ропског понижења и смрти – увек изабрали смрт као вечни живот, као вечно трајање, као царство небеско.
Албанци неће одустати од своје замисли — њихов циљ је војно освајање севера Косова како би заокружили територијалност. Они методама специјалног рата и психолошко-пропагандним активностима сваки дан раде на томе, желе да се Срби осећају угроженим и да напусте своја огњишта. За тај део задужена је њихова тајна, обавештајна служба ШИК.
„Сналажење у простору, употреба компаса. Расклапање шатора, паљење ватре, прва помоћ, поплаве, средства везе.. То нема везе са убијањем. Ова знања спасавају животе“, закључио је Медојевић.
Нема документа – као најгори роб, нема слободу кретања – као у затвору, нема своје медије – све окупирано и про СНС, нема решења… али трпи и седи у свом дому.
Сада им поврх свега кажеш да ћеш да их разграничиш са Србијом за коју су они умирали 20 година? То је нешто што неће да поднесу.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…