Само ви ваздуплоховите бесциљем, оставите се нашег неба- не можете ви њиме, за вас је васкрсла Србија тек гужва на друму…
Вашим се небом обрушавају потпорни зидови- наше је небо потпора вечној и благословеној Србији!
Само ви ваздуплоховите бесциљем, оставите се нашег неба- не можете ви њиме, за вас је васкрсла Србија тек гужва на друму…
Вашим се небом обрушавају потпорни зидови- наше је небо потпора вечној и благословеној Србији!
Због чега Европа не жели да заштити (нити да прошири) права аутохтоних народ(нос)них група које су доживеле судбину да постану мањинске
Иако је од битке за Кајмакчалан прошло више од 100 година, на ливадама које се налазе на врху планине ровови и понеки бункер још увек одолевају времену и сведоче о славним и трагичним догађајима из 1916. године. Када су Срби јуришали у небо и слободу. У заборав и славу. У смрт и вечност.
„Захтевамо од Владе Србије да хитно обавести јавност каква ће бити овлашћења Фронтекса кад је реч о контроли миграната у Србији и на који период је орочена ова сарадња.“
По благослову Преосвећеног Владике Артемија, Свесрбска народна организација “СРБИ НА ОКУП“, пету годину заредом прве суботе у септембру обележила је успомену на надчовечанску издржљивост и огромну жртву коју су поднели наши часни преци на Гучеву у једној од највећих битки србске војске у Првом светском рату.
“Да ја мог Живана не познам, куку мени. Па, им’о је два плава зуба у глави, болест их је нека тако обојила. Тај зуб да су ми показали, познала бих да је његов. Онда, и по одјелу сам га познала. Имао је на себи војничке панталоне, добио их од комшије Радета. Џемпер сам познала, што сам му га ја саштрикала. Натруо, ал’ познат. А најприје, срце га је моје познало, срце мајчино…”
Не треба нам неморал политичара из света, у Цркви. Црква мора да остане одвојена од државе. Треба нам морал духовника Цркве, у политици
У овој епизоди:
– Рождество Пресвете Богородице
– Милостива и слатка душа народна
– Сто година од пробоја Солунског фронта
– Рекли су о Србима…
– Реци ми музо
Министре, очекујте да вам се јави Летећи циркус Монти Пајтона, а онда најављеним кинеским летећим аутомобилима одлетите на острво Сантјаго у Зеленортској Републици (Republika Kabo Verde).
Нас сте већ усрећили.
Усрећите сада мало неког другог.
Опростићемо вам, мада ћете нам недостајати.
Несавесни Срби. Продане душе. Тамни и мрачни синови нашег народа. Издајице Бога и рода – у власти… Њима је Бог – новац. Њима је идол – Европска Унија. То су људи овога света. Од њих не можете ништа добро очекивати. Будите свесни тога. Нема ту ни С од Српства. То су продане душе. До краја продане.
Не тече после посете мед и млеко по улицама Кос. Митровице, нити су смарагди по сокацима енклава… НЕ!
И даље је мука, и даље нема слободе кретања, и даље се тешко и небезбедно живи.
Вучић је хтео да сруши косовски мит, али да створи мит култа своје сопствене личности.
Неки су ипак насели, упркос свему.
Финансирањем државног пуча 5. октобра 2000. године у Србији је наметнута вазална америчка власт која је разном приватизацијом, учлањењем у подорганизације НАТО пакта и разним другим споразумима разорила државу. Снажан талас аутодеструкције преплавио је српску просвету, медије, војску, друштво па чак и Црквено устројство да је данас највећем броју младих људи сан и најбољи животни избор да напусте Србију. За то време и даље огољено, директно и без устручавања, америчка администрација вређа и понижава свест и достојанство сваког Србина у његовој матичној држави намећући му лажну кривицу за злочине које над другима није починио већ су измишљени како би била оправдана њихова агресија али и будући кораци ка уништењу тог истог народа.
У овој епизоди:
– Сабор светих новомученика јасеновачких
– Сећање на Саву Шумановића
– Момчило Гаврић – најмлађи војник у Првом светском рату
– Прича из Првог светског рата
– Погрешна љубав
Српски војници и полицајци су одбранили сваку стопу заветне светиње!
Свака стопа заветне светиње је крштена крвљу наших јунака!
Те стопе би требало да су Вам светиња, свака од њих је међа Србије, свака од њих је јаук мајке за херојем који је знао шта брани и због чега не узмиче ни педаљ!
Коментари читалаца…