Користећи маску хуманости савремена медицина злоупотребљава полуге моћи претварајући докторе у дилере, а обичне људе у заморчиће користећи их као полигон за експеримент и посматрајући их као оруђе за стицање огромног профита.
Годинама се изоставља пун назив јужносрпске покрајине, па се скраћује у Косово, док се други део, Метохија избацује, па се и територија Метохије терминолошки стапа у окупирано и под шиптарском влашћу Косово, што је велика грешка и немар. Сам назив, Метохија, представља печат на српској тапији и на косовску и на метохијску земљу.
Политика титоизма коју је спроводила антинационална и бирократизована државна машинерија Хрватима и Словенцима дала је много, а Србима одузела скоро све. Оно што није успела, покушавају да нам отму сада они који се на сва уста куну у европску идеју. Као што су се некад њихови идеолошки претходници клели у југословенску.
Деца из Епархије рашко-призренске у егзилу су током лета имала могућност да бораве у православном кампу под називом “Са свим нашим светитељима“ (Μετά πάντων τῶν Αγίων ἡμῶν) на позив управе манастира преподобног Никодима Светогорца, близу града Гумениса на 60 км од Солуна. Након боравка девојчица, које су биле у кампу током друге половине јула, крајем августа су на ред дошли наши дечаци.
„Даме и господо, поштовани пријатељи, другови и саборци!
Част ми је да вам представим своју књигу која сам писао после мог пензионисања.
До сада сам написао четири књиге, пажњу је привукла књига „Зашто је пао Книн“.
Књигу „У ВИХОРУ МИЛОСРЂА“ сам писао и написао у једном великом поремећају односа међу људима у тешком ратном времену. У времену бурних промена у условима страних утицаја који су изазивали сукобе међу народима, али на жалост и унутрашњем нејединству и неслози међу нама Србима.“
У акатисту, духовној молитвеној песми у част Пресвете Богородице, она се назива престолом Сведржитеља, лествицом којом је Бог сишао с неба на земљу, капијом спасења, мостом који преводи са земље на небо, из смрти у живот.
Српску владајућу елиту не интересује народ, не интересује је живот обичног човека. Стање у коме се налазимо нема никакве везе са распадом СФРЈ и ратом, нити са бомбардовањем НАТО алијансе, санкцијама, војном или меком окупацијом. Исто је било и пре 2000. године, и пре 1990. године, а није много боље било ни пре 1945. године. Српска владајућа елита је узрок негативне селекције (непотизма и корупције), „беле куге“ или „одлива мозгова“
Драма је настала пред крај турске власти у Македонији, око 1903. године, као последица снажне импресије, када је Надежда Петровић са Колом српских сестара путовала по Македонији, носећи донације и пружајући помоћ српским војницима. Сликарка се на том путу разболела и остала у Македонији на лечењу око два месеца, када је драма и написана.
Концепт „родне равноправности” је по пореклу и сврси лезбијско-феминистички. То је лингвистичка, правна, научна, економска, финансијска и емотивна превара. Стога предложени Закон о родној равноправности треба одбацити у целини. Никава ту преправљања не помажу.
Збуњени свим што смо чули питали смо га које су вјере ти људи. Рекао је да су вјере православне, али да нијесу у канонској Цркви, јер их нико не признаје; да имају и своје свештенике и да се држе сви заједно, да је најчешће презиме Немањин, што Италијани изговарају као Немањино, али да се на „нашком“ изговара као Немањин, и да причају сви „нашки“ и арбанашки. Ми смо били и даље тако да кажем у недоумици: 90 села са 60.000 људи!?
Лидер Покрета Образ Младен Обрадовић жестоко критикује власт због начина на који је у Србији дочекан председник Турске Реџеп Ердоган. Обрадовић сматра да се председник Србије Александар Вучић и министар Ивица Дачић понашају испод сваке границе достојанства.
Свако ко мисли да Александра Вучића родитељи нису водили у циркус док је био мали, па сада, кад му се може, прави циркус од државе и народа да би то надоместио, преварио се. Нити је он политички кловн каквим жели да га прикаже зла другосрбијанска опозиција, коју је ономад тужио код њиховог тате Сороша, а ни намесник западних агентура каквим га слика патриотски дискурс. Не. Он је, нек цркну душмани, рођени политички победник. Ево, примера.
Знате оне теорије о економским пропадањима, када се каже „када се дотакне дно, онда се иде нагоре“. И оне који указују на то да код пропадања може и да не буде „дна“. Тако мени Вучић изгледа – нема дна.
„Већ је шеста година прошла од последњег купљења овог данка у крви, зато је овог пута избор био лак и богат. Без тешкоћа, нађен је потребни број здраве, бистре и наочите мушке деце, између десете и петнаесте године…“
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…