У Србији живи доста веома културних и лепо васпитаних људи. У српској елити има доста културних и великих људи, а у новој елити која настаје, таквих ће бити још више. Српски народ има богату културу. Време некултуре и некултурних људи дође, и прође. Сигуран сам да ће у Србији све доћи на своје место, само је потребно време.
Бесмислено је сада говорити о месту Косова у УН, док не буде постигнут договор који би задовољио и Приштину и Београд, на снази је резолуција СБ УН која признаје аутономну покрајину Косово као део Србије, рекао је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров у интервјуу агенцији „Бета“.
Ево коначно и ја признајем Косово,
Kocoвo као своју колевку и колевку Србије, као своје родно место. Признајем га као неодвојиви део Србије, јер Косово јесте Србија и Србија је Косово!
РЕЗОЛУЦИЈА 1244 Савета безбедности УН од 10. јуна 1999. коначна је одлука о статусу Косова, то је синтеза интереса свих земаља света. До тог решења се дошло тешким преговорима – под бомбама НАТО – Србије, односно СРЈ, и центара светске моћи. Договор је усаглашаван скоро три месеца, на много нивоа – говори, за „Новости“, Живадин Јовановић, шеф дипломатије СРЈ од 1998. до 2000. године, учесник и „логистичар“ ових преговора.
„Покушаj уласка у Европску униjу земље као што је Србија ништа друго није него САМОУБИЛАЧКИ ПОХОД. Ко нас то води у то самоубилаштво?
Воде нас наши скоројевићи…“
Усвојена Стратегија у суштини се може посматрати и као формални правни документ о завршетку рата који је колективни Запад водио против Југославије од почетка 90-их година.
Овај рат, инспирисан Северноатлантском алијансом на челу са САД, био је усмерен на распарчавање Југославије – велике и утицајне земље од које су зависили сви политички процеси на Балканском полуострву, на мале и беспомоћне државице, које би касније једна по једна биле уведене у зону западне доминације.
„Зашто је промашен постојећи економско-социјални концепт у Србији и како га и на који начин хитно треба мењати да држава и становништво ускоро буквално не банкротирају“
Геноцид Срба на крсну славу у Херцеговини саставни је дио геноцида над Србима и православним народима у цјелини, а који вјековима врше ватиканске клерикалне струје за које у овом последњем рату велики дио „прљавог посла“ обављају фундаменталисти исламисте Алије Изетбеговића. Процеси католичења и исламизације, као облици уништавања Срба, на просторима Херцеговине, дједовине Светог Саве, датирају неколико вјекова, а нажалост и данас трају, можда интензивније и бескрупулозније него икада.
Чланак је важан из два разлога: он ће освежити наша сећања и поштовање према милионским и невиним жртвама нових српских мученика у трагичном ХХ столећу, у исто време чланак ће упозорити родољубиве Србе на нове опасности, које нам прете од полтронског београдског интернационaлистичког и извесног реакционарног западно-европског и америчког естаблишмента, који је у извесној мери под командом америчког председника Била Клинтона остварио Старчевићеве геноцидне идеје.
Сви ратни злочинци, наредбодавци и саучесници у убијању Срба, данашњи страни окупатори, честитали су Тачију и Харадинају „независно Косово“, отимање територије од државе Србије уз њихову свесрдну помоћ…
У центру Београда одржан је велики протестни концерт „НЕМА ПРЕДАЈЕ“, на Тргу Републике, поводом нелегитимног проглашења независног Косова од стране иностраних окупатора на Косову и већине западних држава.
… можда за следеће изборе дођу на ваша врата и запитају вас за кога ћете да гласате. А ви, кад им одговорите да вам Устав гарантује право да то задржите за себе, добијете пријаву. Па вам дођу чике у плавом да вас хапсе. А онда неће имати ко да пише о томе.
Иако дуго најављивано, формирање Комисије за утврђивање последица НАТО бомбардовања по животну средину и здравље људи у Србији, чији би подаци били основ за евентуалну тужбу државе против алијансе, за сада је остало само на речима.
Подсетимо, што се тиче историје НАТО-а на Балкану коју помиње Столтенберг, она је била веома „активна“. НАТО је два пута бомбардовао Републику Српску – 1994 и 1995. године, да би потом трећи пут ушао у отворену агресију 1995. године. Такође је 1995. бомбардовао Републику Српску Крајину као помоћ хрватским снагама у операцији „Олуја“. Потом је СР Југославију напао 1999. године, разоривши целу инфраструктуру земље, усмртивши више од 2.000 грађана СР Југославије.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…