Приметно је да све више расте талас насиља над Србима који су јединствени у ставу да је такво стање настало од 2013. године када је режим у Београду са шиптарским сепаратистима склопио Бриселски споразум.
Запад је очигледно решен да до краја ове године реши „косовско питање“ и то, очекивано, на штету Србије
„То је питање за државу, прво за министра спорта, јер је понижење играти без сопственог грба, заставе и химне државе. Услуга се чини фантомској, непостојећој држави зарад неких интеграција у пропалу творевину која се зове Европска унија. Мислим да је прво био намештен жреб од стране европских рукометних челника да намерно ставе Србију и ту лажну фантомску државу Косово да буду у истој групи, јер све то иде преко деце. Прво се припрема терен за оно што касније треба да дође на вишим нивоима“, категоричан је Савић.
Што се тиче будућег статуса Косова у УН, чује се да ће након потписивања свеобухватног мировног споразума, председник Србије тражити од Русије и Кине да ставе вето на пријем Косова у УН, а у циљу мира и стабилизације на Балкану. Једном речју, када се преведе на наш језик, то је општа капитулација
Навикли смо да министар одбране крши законе на штету припадника војске али овако грубо кршење Устава и закона и нарушавање права и слобода никако нисмо очекивали.
Позивамо све припаднике Војске Србије да не потпишу изјаву којом дају ову сагласност јер је то њихово лично право и због тога не могу сносити никакве санкције.
Пуковник Ник Дучић, Американац српског порекла, нови је командант базе Бондстил код Урошевца и Мултинационалне бригаде Кфора Исток, јављају медији са Косова и Метохије.
Књига Милоја Стевановића је један величанствен покушај да се завичај сачува у речима које све више нестају.
Трибина ће се одржати у петак 23. марта 2018. године у 19 часова у Сомбору у Српској читаоници „Лаза Костић” у великој сали.
„Чак и ако либерална тоталитарна власт опет остави дијаспору без права гласа на референдуму“, Драган Станојевић је најавио да ће се дијаспора сама организовати и спровести референдум електронским гласањем уз помоћ међународних посматрача да би у случају добровољног комадања Србије од стране издајника и еврофанатика – остао писани траг да то није била воља српског народа.
Ако истински желимо да се ослободимо, немојмо наседати на манихејске идеологеме које нам намећу наши колонизатрори: левица-десница, прогресивно-реакционарно, партизанско-четничко, европско-балканско, југословенско-српско… Свака идеологија која тежи да нас одбрани од распарчавања државе и од рада у пеленама је добра. И свака идеологија која нам поручује да свођење Срба на немачке или британске слуге није „ништа страшно” јесте зло.
Рукометни савез Војводине је на својој фејсбук страници објавио саопштење, реаговање на одлуку да се рукометна утакмица са екипом рукометашица самопроглашене тзв. државе Косово* игра у Крагујевцу, без државних обележја, у коме предлажу да се „промени одлука, или да се турнир откаже, или да се домаћинство премести у неку другу државу, где ће оваква одлука бити мање срамна и болна за наш народ, који је већ довољно пропатио и испаштао због неправде учињене на Косову и Метохији“.
Пазите, Повеља Уједињених нација која је итекако на сцени јасно говори шта су међудржавне границе, шта су државе, шта следује те државе, како се чува мир и безбедност у свету и регулише свеукупне политичке односе на тој међународној сцени. Ми смо потписници тога. И ко је сад тај у овој држави ко може да погази чак, пазите, и Повељу Уједињених нација?
Недопустиво је да се у граду који је одувек баштинио слободарску и државотворну идеју одржава утакмица која се директно коси са уставним поретком Републике Србије и вређа достојанство свих њених грађана.
Сматрамо да је неприхватљиво да наша репрезентација одустане од интонирања своје химне и истицања српских државних симбола како на тај начин не бисмо увредили приштинску сепаратистичку творевину.
Јединственом потврдом на модерном ”народном сабору”, овај Божији и национални изабраник наставља пут сведочења – као сведок вере, истине, Русије, православља, слободног света…
Због тога ови избори нису никакав пример ”демократије”, већ саборности, и у себи носе јасну и недвосмислену, сакралну димензију (борбе Добра са Исконским Злом, Истине са Оцем Лажи).
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…