Наведени сценарио је поставка овог аутора на бази чињеница којима располаже и специфичних аналитичких матрица које поседује. Остаје нам да чекамо и видимо да ли ће је догађаји потврдити. С обзиром на задате рокове нећемо морати чекати превише дуго.
Захтевамо од надлежних органа Републике Србије да хитно прогласе „ОКУПАЦИЈУ“ Косова и Метохије као дела своје суверене територије по међународном праву у оквиру „Хашке конвенције“, а након тога да обавесте међународну заједницу, пре свих Савет Безбедности и Секретаријат УН о овој одлуци…
Он нас заиста види као безразумну стоку којој може овакве предлоге да сервира. AV нема никаквог поштовања за свој народ… а можда и нисмо његов народ, пошто је јасно рекао, да му је отац умро, кад је био мали. Значи, он није Вучић. Не знамо ко је, a и није важно. Није ни срБки пријатељ. Он је издајник свих срБских интереса – то је јасно као дан.
Али, оно што је још опасније то је да се он (Марко Ђурић) и такви њихови потези представљају као највећа жртва у нашој јавности. Највећа жртва је српски народ на Косову и Метохији. Дакле, они су жртва и таквих потеза или политике Александра Вучића и свих околности које су се десиле.
Треба ли, после свега, да мирно, филозофски прихватимо тезу да пожаре треба сад да гасе дојучерашњи запенушани заговорници хапсбуршке подметачине о „Великој Србији“ који су преко ноћи постали исто тако запенушани безалтернативни еуропејци и новопечени протестанти, чији је врхунац „пркоса“ и „храбрости“ једнострано грађење „институције“ (ЗСО) по „законима“ тзв. Косова, творевине коју они (сад) систематски називају терористичком, бандитском и/или лажном државом?
После приступања самопроглашене републике Косово НАТО пакту Република Србија дефинитивно може да се опрости од своје јужне покрајине. То је агенда којом иде Александар Вучић.
Руси су то лепо схватили па су без обзира на деклеративну подршку Александру Вучићу кроз речи добро познатог Сергеја Железњака децидирано Београду ставили до знања…
Грађани Косовске Митровице и Звечана су углавном обављали своје дужности као да и не чују позив на узбуну, пре свега јер је свима јасно да након насилне и противзаконите смене власти 2013. године, такозвани „представници Срба” су они при шиптарско сепаратистичкој „влади” а њихов позив на узбуну је увек ствар медијске помпе и ништа више. До праве узбуне тешко да ће доћи јер сада они са подршком Владе Србије обављају сав посао за шиптарске сепаратисте.
Не могу да наставим даље са писањем јер сам поражен чињеницом да постоје људи који могу бити гори и од оних најгорих какви јесу поменути „интелектуалци српске листе из СНС-а”!
Вучић има путо тога што жели да сакрије, јер својим изјавама и потезима запао у контрадикторност. Такође треба имати у виду да би и Скупштина Србије требало да се суочи са чињеницом да је изгласала Бриселске споразуме, чије горке плодове сада жањемо – каже Марко Јакшић.
Вучић је на Косову и Метохији ликвидирао српско правосуђе, систем и службе безбедности, здравство, енергетику, телекомуникације… Укинуо је и ликвидирао све што је српско. Али баш све. Комплетну државну имовину баснословне вредности предао је у руке шиптарских терориста и то за џабе.
Простачке и јефтине изјаве, актуелног вође и властодржца, вређају здрав разум чак и неписменог и запуштеног народа. Тај банализам је довео до апсурда чак и наш егзистенцијални живот.
Поступак, под службеним називом “међународно усвојење”, од стране највећег броја влада у свету кодификован је, као класична трговина. У земљама које су водиле истрагу, установљена је тешка злоупотреба у врху социјалних служби. Грантови којима су “даривани” високи чиновници у министарствима, крећу се до 30 000 долара по детету. Трафикинг, корупција, и свирепа злостављања деце код иностраних усвојилаца, допринели су да највећи број земаља у свету последњих година, одустане од праксе прекограничног усвојења.
Чим се огласила сирена, народ северног дела Косовске Митровице истрчао је на улице. Навика је чудо. Кад су се окупили и зачуђено увидели да се ништа не дешава на чувеном мосту, преко кога је, у неким мање издајничким временима, опасност увек и стизала, почели су да се распитују шта се дешава и због чега је подигнута узбуна. „Ухапшен Марко Ђурић“, одговарали су им упућенији. „Е па, онда ништа“, узвраћали су Митровчани, окретали се назад и враћали својој свакодневици.
Марко Ђурић је у свему овоме претрпео немало непријатности, али немојмо се претварати да је он жртва. Није он на Косову боравио као представник Срба, па чак ни као представник српске Владе. Ђурић је представљао један режим који је својим делима омогућио стање из кога је проистекло бесрамно насиље
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…